VJESNIK 18. (ZAGREB, 1916.)

Strana - SVESKA 2. - 92

92 sada obrati (u toku 1638.) na cara Ferdinanda III. i zamoli ga, da postavi na Maksimovo mesto jednog unijata. Sa ovom molbom nije postigao Vinković ništa, te se ponovo vrati ranijem planu, da nagovaranjem privuče Maksima na uniju. U martu 1639. pošalje dvojicu izaslanika, arhidjakona čazmanskog i kanonika zagrebačkog Andriju Županića i paroha ivanićskog Jakova Galovića u Marču i dade im instrukciju, na koji način da nagovore vladiku Maksima i njegove kalugjere na sjedinjenje njihove sa katoličkom crkvom. Ali ni ova akcija biskupova nije donela uspeha. Vladika Maksim posije početkom 1640.- godine kalugjere Gavrila i Genadija Predojevića, svoje rodjake, u Grac, da zamole potvrdu onih povlastica, koje su 1617. godine date Simeonu Vretanji. Gradačko ratno veće zapita za savet slavonskog obrštara grofa Svarcenberga,

2

) a u maju 1640. godine podastre s preporukom molbu ovih kalugjera caru Ferdinandu.

3

) Vladika se bio uplašio od akcije zagrebačkog biskupa te je preko spomenutih izaslanika molio cara, da ga preporuči papi rimskom, kome je nameravao poći na poklonjenje. Vinković se ozbiljno krenuo u borbu protiv Predojevića. Opširnom prestavkom se obrati na kongregaciju de propaganda fide u Rim, optuži Maksima, da je imenovan, ali da nije potvrdjen i posvećen za episkopa i opiše ceo istorijat o osnivanju srpske episkopije i prividnom unijaćenju srpskih episkopa. Kongregacija pošalje spise nadbiskupu Gašparu Matiji, papskom nunciju na bečkom dvoru, a ovaj zatraži 31. marta 1640. od Vinkovića novije informacije u gornjem pitanju. Vinković mu pošalje 14. juna te godine iscrpan izveštaj, na što ovaj odgovori 17. jula, da je bio kod cara, koji se ove stvari doduše ne seća, ali je obećao, da će joj od sada obratiti pažnju i učiniće što je potrebno.

4

) No Vin2

) 0 tome je zabeleženo pod datumom januara 1640. „An Herrn windischen Obristen Graven zu Schwarzenberg, den wallachischen Bischoff Maximus Pretouich alss seines Abgesandten frater Gabriellem vnnd Genodi Pretouich, ordinis sancti Basilii Confirmations-Priuilegien betreffendt. Hierüber solle Herr wündischer Obrister dem löblichen Hoff-Kriegsrath sein Guetachten eröffnen* (Dvorski ratni arhiv u Beču, Windica za 1640.). 3

) U maju donosi ratni savet zaključak: „Romanorum imperatori, der fratres Gabriel vnnd Genadi Redoeuich, ordinis sancti Basilii mit Gwaltsamb Abgesendete von ihrem Bischoff Maximo Predoeuich, dass dem vorgewesenen Bischoffen Herrn Simoni Vratani noch im 1617. Jahr ertheilten Priuilegien ihme Maximo als seinem Successoral allergnädigst zu conferieren, den Bischoffen bey ihro bäpstlichen Heiligkeit umb schieinige Abfertigung seiner Persohn gehorsamst zu recomendiren" (Ibidem). *) Gašpar Matija piše u ovoj stvari iz Beča 31. marta 1640. godine: „A sacra congregatione de propaganda fide fuerunt nuper mihi transmissae scripturae ac literae vestrae reuerendissimae dominationis, concernentes negotium illius Maximi sancti Basilii monachi, qui nominatus, non tarnen confirmatus nec consecratus, saltem legitime est sicuti ab ipsa dominatione vestra sacrac congregationi fuit expositum, ut illud sacrae caesareae maiestati representare possem ac deberem In mea igitur ultima audientia, dictum negotium efficaciter apud caesarem promoui ac literas et scriptnram maiestati suac, ut