VJESNIK 1-2. (ZAGREB, 1915.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 143
143 него збо1ъ они исти Турака, кой су сами собом показали, да е ниова лаЬя и брашно и наше момке побили. Али што на Зеку пишете, ту Зеко 6HJO Hie нити ни кои старешина него оне исте Фамшпе одъ они иобиени момака есу се дигле и за свою uo6ieny брачю Турцима пакостъ учинили. Него ми вама понизно являмо, да ми очъмо, що е годъ ваше познато, како ти лаЬя, сандукъ и простирка, сутра, то есъ у понеделникъ, вратити, али брашна вратити не чъмо, защо ако Турци могу нашу поб1ену брачю вратити изъ мертви, тако чъмо и ми нима ниово брашно вратити. С коимъ остаемо ионизни на служби и вами свако добро желечи. На Равню, 27. вкша 1813. Симо Катичъ, при Дрини воевода. S polja piše: На господина господина Majopa отъ Нагелъ, у Ми тровицу. Original. Pečat od voska. ΧΧΥΠ. Šabac, 25. avgusta 1813. Karadjordje obećava petrovaradinskom vojnom zapovedniku baronu Si gentalu, da će kazniti pogranične činovnike, koji su štete nanosili karavanama i ladjama austrijskim. Ваша екееленщя, милостиви господине! Покорнъйше вами являм, да сам ваше поштенъйше нисмо мъ сеца септембра числа треиега по вашему, на мене отпущено, примю из кога сам съ великом радостно разумЬо, что мы пишете, да е нашъ носланик господин Лазар Теодоровичъ к вама дошао и како сте га вы са писмима далъ к вашему высочайшему двору опремили и да he се за проче све извъстити. За кое вам всеиокорнвйше благо даримо. Особито разумели смо, что нам пишете, да Кете на прошеше наше народ сербски под обрану примити и говорите, да сте юштъ np'ie заповъст од вашега высочайшега двора получили, нашу живину у вашу страну под защиту примити, а войнике све натрагъ вравати. То мы е особито мило и драго било, за кое вами на милости вашой особито благодарим. За визитиранъ ваши лави нашим 'Ловом По речким и за ограблете ванпе карвана Живком Кладовским разумъли смо, што нами пишете, да сте JOBH писали, да престане ваше визи тирати лав.е, а Живку да сте писали, да карване поврати, кое они совершити и послушати нису хотъли, за кое говорите, да Ьемо'ми од вашега высочайшега двора неприятности терпити, кое сами себи ^,а припишемо. Но ви увърени будите, да то те са нашим знанвм било, а ко е учито, онай he одговарати. И ми смо одма JOBH у По речъ писали, како смо разумъли, да престане ваше визитирати лаЬе и онъ е Beh престао и ваше лаЬе спокойно проходе без свакога по вреж,д | ен1я ! а Живку писали смо и наложили, да све оно, что е у