VJESNIK 1-2. (ZAGREB, 1915.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 125
125 Сербине, кадъ видишь и иомислишъ ово, може ли у теби, ако е и една кап крви сербске, остати, да у движете не доне и у ра дости не повикне сви единодушно за славу и име наше cooacie утвердимо, нокорни и послушни будимо као истинити синови вер ховномъ нашемъ господару и прочимъ старешинамъ, а онъ Ке насъ као благи отацъ синове свое све еднако любити и ни животъ свои иощадити neke за насъ од свака зла и напасти уклонити и обранити, чрезъ нъга свободу данашню имамо, чрезъ нъга име наше по дал нимъ предьлима споминъ се и слави се, чрезъ нвга добили смо ще драго покровителя всемилостивъишегъ государя Александра Великаго, царя россгекаго, кои насъ иодъ крило благодътелско узео есть и не изглаголаною щедротою и добротомъ сво]омъ повседневно окружава. О, Сербине, нигда ше теби до сада среиа тако сяино и весело лице показала, као що данасъ од съвсра къ нами лети, да и само есте ство види се СКЛОНЕНО бити твоме благополучно, т.жмо ако га ти сам не одбацишъ и не ногазишъ. Дакле, кадъ е до насъ само и од насъ зависи, угледаимо се, Серби браЬо, на народе, кои слогу любе и поредакъ држе, како су силни, благополучии и славни, соввтуимо еданъ друготъ, священици у церквамъ советуйте стадо вами вручено е, уливайте у ujn Христа Спасителя, речи, гди говори: любите другъ друга якоже самъ себе. И не токмо речма, но и дъломъ примерь имъ длите; оци синове, братъ брата и комппя комшпо совътуи и не дай му повода од стада свога заЬи да се изгуби и проиадне. Тако Кемо к концу нашемъ желаемомъ доЪи и стару славу рода сербскаго воз обновити и иоказати се, да смо ми прави потомци храбрихъ и слав нихъ цредковъ нашихъ. Дано у Београду, 21. Фебруара 1809. Original. VII. Beograd, 12. januara 1810. Karadjordje moli barona Simbšena, da dade pasoš ж njegovog kurira, koji ide u Vlašku i da mu dozvoli kupiti municije od austrijskih trgovaca. Ваше высоконревосходителство, милостивый господине. Челов'Ьколюбивое сердце вашего высокопревосходителства, а осо бито милостива благонаклоность, кою сте многима благодвяш'яма къ овому народу сербскомъ засвидвтелствовали, дае мени слободу овимъ писмомъ покорнМше нросити, да бы ваше высоконревосходителство благоволили жестоких обстоятелства наши, коя су вама тако добро позната као и мени, опоменути се такожъ и обещана ваше, мени прежде учинъно, незаборавити. Навътници горди, кои су лукавствомъ своимъ овога лъта то лико зла народу нашему причинили и немало насъ у пропасть низ