VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)
Strana - 315
315 „Sie können sich gar nicht vorstellen," kaže pisac, govoreći o Zemunu, „wie šalju, natrag te ih niti uz promjenu vjere ne bi primili; jedan takav slučaj navodi pisac. Na koncu svoga putopisa Hacquet opširnije razjašnjuje jedinstvo „ilirske i sla vonske" narodnosti, t. j. svih južnih i istočnih Slavena. „Hman zraka" reći će zlo vrijeme, nevrijeme, što se ljeti u obliku silne kiše, vihora, a poglavito tuče katkada javlja. Biti će, da su se stanovnici Sv. Helene na Koruški (potok, općina VojadovaC' kotar Križevac), što su gotovo svi plemenitaŠi iz doba kralja Bele IV. i Andrije, svoje vremeno zavjetovali, da bi je bi. djevica Marija i Bog opčuvali od „hman zraka", ali zavjet nijesu obdržali, pa kad im je tuča sve uništila, onda su se opet okrenuli Bogu i zavjet opetovali. n y kajti nihov zagovor pred nekuliku lettmi neszmo pravichno obder savali, zatho y kaštigu zpoznali ieszmo tak na poliu, kak y na goriczah". Zagovor je jamačno pisao Stephanus Seny, te je potpisao plemenitaše, od kojih obitelji većim dijelom i danas u Sv. Heleni opstoje. Original, na jednoj strani polovice arka žućkastog odebelog papira spisan, po zajmio mije gosp. Fran Novak, župnik u Glogovnici, koji mi ujedno reče, da se Sveto Helenčani zavjeta svojih djedova i danas drže. Zavjet glasi ovako: Mi Plemeniti Lyudi sz. Jellenchani y drugi osztali podlosniki pri szvete Jellene sztoiechi vsza szkupi obchina med nami dokonchali ieszmo za mlade szobote, da kad y nassi pređi sztaressi vu szile naimre hman zraka zagovorilisze billi ieszu, da mlade szobote budu szvetili na hvalu y diku Bosiu na chast y posteinie B: D: Marie, daie Gdin Bog po molbe y prosnie B: D: Marie bude chuval od hman zraka,, koie chuvainie spoznali ieszmo y mi, doklam nihov zagovor obdersavali ieszmo, y kaiti nihov zagovor pred nekuliko lettmi neszmo pravichno obdersavali, zatho y kaštigu zpoznali ieszmo tak na poliu, kak y na goriczah, y mi vezda nazopet vtechemosze G. Bogu y B: D: Marie pod obrambu da od dneva y letta zdolla napiszanoga vszaku mladu szobotu pred Gyurgyevom pervu prichemsi do Miholia tak szvetiti obechaiemo, kak y dan ncdelni, y da vszi, kai naivisse bude moglo k messe od vszake hise iti, morali budu, y obli geraiusze, ako pako pri koie hisi bisze kakova hmainicza nasla, da pod schomom bi delala kai, prek hisnoga goszpodara znaina, takova budesze kastiguvala za ieden dukat, ako bi pako hisni gospodar dopusztil kai delati pri szvoje hisi, tak niega za dva dukata kastiguvali budemo, razma szena koie ie na pogibeli szusiti y na kupe metati, a ni pako voziti, rib pako, da nieden do pol dan szmel nebude loviti pod dukat birsaga, nego po pol dan akoszi koi kai bude mogel vloviti za szvoju potrebochiyu. Za vexega veruvaina radi vszaki polek imena y pridavka szvoiega znameinié sv. krisa posztavil ie. Letta 1787a, dneva 21. Aprillisa. Ivan Sipusich f, Steph, Sipusich f , Adam Kemenovich f, Pavel Sztruchich f, Ioseph Kosztibol f, Blas Sztruchich f, Andreas Szerbinovich f, Matek Svageil j, Gyuro Szer binovich f, Pavel Szalai, Gyura Svageil f, Pavel Sztruchich f, Tomas Brezovecz f. Matek Siger f, Ioseph Svageil, Gyura Svageil, Adam Sztruchich, Matek Peršin f, Martin Kra. marich, Martin Lyubich, Matek Szokach, Matek Seny, Mihail Seny, Ioseph Kamenjak, lalsicza Jellenski, .... a Szokach, Gyura Zomet^?), Tomas Pasichko, Blas Ivdek, Stepha nus Seny. biegsam die Türken seit dem letzten Kriege mit Russland geworden sind." Naše prebjege Dr. Fr. Ilešić. Zavjet plemića iz sv. Helene od god. 1787. Priopćio Dr. Fran Gundrum.
