VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)
Strana - 149
149 Mikuli za libre tri i soldina dva. Koga Žgajnara Mikula je u tu kauzu pozval k pravdi našoj po zakonu i oficij u našemu trikrat, ki Zgajnar, ne budući pokoran rečenim pozo vom i pravdi našoj ne(h)tijući dojti Mikuli odgovarati ni braniti se suprot ovoj egzeminacijoni ili prisegi rečenoga Grohova, otili smo učiniti na podobno potribovanje toga Mi kuli zadovoljšćinu suprot rečenomu Matiju Zgajnaru, zazivajući na po moć jime Isukerstovo, od koga fsaka . prava pravda ishodi, najprija oslobajamo Mikulu i prava nahodimo od onoga krivo obrečenja, ko biše Zgajnar suprot počtenju i glavi Mikulinoj rekal i zaradi toga dru gim na egzempal osujujemo i sente(n)cijivamo rečenoga Zgajnara, da jima spoznati govorenjem is ust svojih Mikulu Caljića u toj zgora jime novanoj kauzi za dobra, počtena i prava človika, pak da Zgajnar Mi kuli jima dati onu jistu motiku, ka je bila njemu po oficiju našemu do spoznanja pravde naše dana, tulikajše da mu Zgajnar jima i dužan bude platit špendije i fsi njegovi mankamenti, ke je Mikula potrošil i zgubil, jiščući svoga počtenja do sih dob. V ime fsega toga po zakonu našemu osujujemo, da jima Zgajnar platit penu za krivo obrečenje ma rak pet, neka su pravi slobodni, a tamna jezika ljudi kaštigani sa vsa kim boljim putem u napriđak. U Veprincu, 12. ožujka 1591. III. 7. Sud veprinački rješava parbu izmedju Ivana Travičića i Fumije Iršićke radi nekoga posjeda i rješava parbu izmedju Ivana Paćalaia i Jurja Verđežica vadi puta. U dan 12. marča 1591. v kašteli Veprinci na meste pravdenom sedeći počtovani župan Mihovil Kadmen i sudac Marko Dminak, ordi nariji, i ostali stareji. Pred kih priđe Ivan Travičič, stužujuć se na Pa rnicu Iršićku, da mu je stavila niki poses na kanat, a fite prijela, a ni ga stavila u podziv. I razumesmo njih govorenja, odlučismo, da ga čeka do Miholje vsakim boljim putem i pravicu. * U dan kako zgora pred županom i starejimi kaštela Veprinca pri tuži se pred nas Ivan Paćalat na Jurja Verđežica da mu ne da puta k nikoj zemlji Marije s Tersata i k drugim zemljam crekvenim. Kadi razumesmo tužbu i zdignuv se vsi stareji sporeda županom i sudcem za pojt vidit, kako ta stvar ali put, kuda bi pravo, da bude put, i najdosmo, da je onuda stari put, kako posvedočiše dobri ljudi, da je bil stari put onuda i daše mu put od komunske^a puta k toj zemlji.
