VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)

Strana - 144

144 U dan 20. novembra u kaštelu Veprincu pred s(ve)tu Anu v stole pravdenom, sideći počtovani župan Lovreč Cupar i sudac Matij Livin, ordinariji toga leta, poli njih ostali stariji. Pred kih priđe župan Petar Mohorić, stužujući se na Jakova Cohilja, da budući on gospodar od stana ili od brigade v ono vrime, budući župan Petar Mohorić imel v Lovreni doli svoje žito i budući rečeni Jakov stal svojimi arbadnjaki poli rečenoga žita i budući učinil mnogo škode, budući s pravdu re

čeni župan dosegal rečenoga Jakova i budući rečeni Jakov rekal, da je učinjena škoda i da su ju konji učinili i budući ispitan rečeni Jakov pod rotu, ki reče, da je sam iz onoga žita izagnal svoga konja, Grge Tananaića konja, Ivana Tananaića konja, sudca Jerolima konja, Vrde

žičina, 2 konja Gržana Tancabelića. I to škoda bi štimana po rotnikih rečenoga mesta, ke škode je hrži stari 3, pšenice polovnik 1, ječmika pol polovnika. I čuvši zgora imenovani oficij govorenje zgora imeno

vanoga Jakova, tako odlučismo, da imaju ti škodniki kuntenat rečenoga župana Petra sakim boljim putem i pravicu. Ü Veprincu u Istri, 31. prosinca 1590. II. 28. Sud veprinački odredjuje glede diferencije u materinstvu izmedju Franka i Ivana Tananaja. U dan 31. decembra 1590. V kaštelu Veprincu v kuće Petra Martinačića u deferenciji, ver

tećoj meju Frankom Tananajem i svojim bratom Ivanom obiju i za uzrok materinstva, ko potribuje rečeni Franko od Ivana svoj parat, ki bi ga mogal prit od materinstva. I za takove đeferencije budući se pred počtovanim oficije(m) veprinačkim pravdali, počtovani oficij odluči, da vsaki od njih najde po jednoga ili po dva dobra muža, ki takovu de

ferenciju meju njimi ukvitaju. Rečeni Franko najde od svoje strani Petra Martinačića i Gržana Cohilja, a Ivan najde od svoje strani župana Šimuna Grizilića i Gržana Tancabelića. I rečeni muži bihu roćeni od oficija, da ote učinit d(o) svoje kušencije najpravije, ča budu mogli, i tolikajše biše od oficija roćen Franko i Ivan, da su kuntenti, ča ti 4 dobri muži učine meju njimi. Razumevši ti rečeni muži jednoga i drugoga govorenje do sitosti, koliko pravde zadovoljno. Prizivajući ime g(ospo)d(i)na našega Is(u)h(rist)a, od koga vsaki pravi i dobri sud ishodi, ti 4 dobri muži odlučiše i sentencijaše i arbi

traše, da vsaki od njih Franko i Ivan imeju deržat svoj parat blaga, kako su i prvo uderžali, i da Franko imej se platit po štime iz sela Gladović i ne za svoje pinezi, ako ča sela bude vancalo od štime, da ima pojt onomu, komu bude reditalo. I veće ne mogoše najti po mno

gih svedočastvih pod rotu ispitanih, ki rekoše, da veće ni bilo njihova