VJESNIK 16. (ZAGREB, 1914.)

Strana - 140

140 vina po dva so(ldi), jalovicina po dva so(ldi), a šolovina i kravina se Štima kako bi šćirka ovca po soldi 2, a skopac kozji po so(ldi) 2, šćirka kozja po so(ldi) 2, kozina i ovčina, ka je dobra po tri beči, loja librica do trih kralji po so(ldi) 5 i još prepovidajući blago, ko je za bikariju, da se nima dat vanka prez znanja oficija ali onih, kade kordaju bikarit, pod penu libar 25. Bikari, ki se kordaju, ako bi jim ča mesa zvancivalo, tr ga oteli van dat, da ga nimaju van dat, dokle oficija ne pitaju. I ti bikari da nimaju nego jedno obišće od brava zet i staveći penu, ako bi preterili bikari cenu od mesa ali od drobnoga, libre 3. I ta pena da gre jedna libra valputu, a dvi starijim i staveći penu sakomu, ki bi bikaril v kuntradi v ime bikarije, samo ako bi komu živinče ubilo se ali nogu zlomilo, ta ima badna, ako se ne bi bikarom javil, libar 8 (peni). I korda se za bikarit Ivan Brajmanić od Kastva, a to s komu

nom veprinaćkim i obliga se rečeni Ivan da oće sacijat mesom ovo mesto do mesopusta saku nedilju i saku sredu i još drugi dan, kada se spotribi komunu. I na to da dva poruka, prvoga Petra Martinačića, drugoga Jurja Milošića. Ako ne bi dal ki dan mesa v nedilju ali v sredu, da zapada v penu libre 3. Ako ne bi otel sacijat z mesom do pusta, ako bi se zvergal, da plati libar 25. Jošće da nimaju dat draže glave ovče nego kako meso i takajše kozja pod penu kako zgora, ako pretire. U Veprincu 8. listopada 1590. II. 21. Sud veprinački rješava parbu izmedju Jurja Tumpiča i Ma

tije Bernardića radi koza, nadalje parbu izmedju Matije Grubića i Grge Vidovića sjedne strane i Pavla Brajkoviča s druge strane radi popaše, nadalje parbu izmedju lupana Petra Mokorića sjedne strane i sinova Jurja Tunpića i Ivana Travičića, što su mu ubili jedno janje i konačno parbu suca Matije Livina i Jurja Tumpiča radi jedne strplje. U dan 8. oktobra 1590. v kašteli Veprincu na pravdenom meste sedeći počtovani župan Lovreč Cupar i sudac Matij Polić, ordinariji, i veći del starejih. Pred kih počtovanih priđe Juri Tunpić, stužujuć se na Matija Bernardića, da mu je dal bi(l) 20 koz, da mu se prepase priko zime pasane i da mu je da. Rečeni Matij odgovaraše, da jih je pogiblo 8, da mankaju, da ih ni ča dat. Razumevši počtovani oficij tužbu i odgovor jedne i druge strani, odlučiše, da taj Matej ima dat od tih koz, ke govori, da su zginul(e), temu Jurju koze 3 vsakim boljim putem i pravicu. Matej apela pred g(ospo)d(i)na.