VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)
Strana - SVESKA 3. - 226
226 M Сава Темишварац, који како изгледа mije истоветан са старшим Савом истог нрезимена, служио je под кнезом Ћорђем I. Ракощеем. Он je прешао из турских крајева, по свој прилици из Темишвара на територијум ердељски и настанио се у Лугошу. На предлог бана лугошког и карансебешког Павла Нађа и на основу многобројних заслуга, које je Сава стекао у борби против Турака поделио je кнез Ђорђе I. Сави Темишварцу, његовој жени Стани и сину Пеји, као и свима потомцима њиховим племство и повељом од 23. маја 1643, издатом у Ђула Фејервару, дао je новом илемићу пуномоћ за ношење грба. Потпуно помађарени потомци темишварског Саве Раца живе и данас у месту Добока, у арадској жупанији 1 ). У исто време je био инспектором молдавске војске кнеза Ракоција српски племић Адам Рац од Галго-а, a касније, 1648. године, ишао je Адам као посланик кнежев у дипломатској мисији темишварском conferendum esse duximus, eximentes eidem praedium et libertantes, immuneque reddentes ab omni censuum, taxarum et quocumque vocitatarum contributionum solutione decimarum et nouarum pensione, ita tarnen, ut ipsi milites Rasciani ipsorumque haeredes et posteri omnes, armis bene instructi quotiescumque pro nostra regnique huius nostri transylvanici et partium Hungariae eidem annexarum necessitate postulauerimus fideliter inseruire ac in omnibus occasionibus et bellicis expeditionibus tarn generalibus quam etiam partialibus personaliter pro viribus adesse debeant et teneantur. Prout damus, donamus, conferimus et per manus tradimus jure perpetuo et irrevocabiliter tenendum, utendum, possidendum pariter et habendum, harum nostrarum vigore et testimonio litterarum mediante, quas nos in formam privilegij nostri redigi faciemus, dum nobis in specie fiierint reportatae. Datum in ciuitate nostra Alba Julia, die décima sexta mensis junii, anno domini millesimo sexcentesimo trigesimo primo". *) y JUTOJIOMH BCJiH KHe3 3a CaBy Pana „uti' ex fidedigna generosi Pauli Nagy de Dona, certorum militum nostrorum praetorianorum capitanei ac districtum caransebesiensis et lugasiensis bani supremi, fidelis nobis dilecti, informatione et commendatione certo intelligimus, superioribus temporibus fidelem nobis et huic regno nostro Transylvaniae servitutis operam exercendi animo incitatus, dulcissimos patriae suae lares potestati ottomanicae gentis durissime subjugatos dereliquendo ... ac ut ad futuras quoque temporum occasiones ulterioribus huic regno nostro inserviendi conatibus insistere valeret atque posset, in oppido nostro lugasiensi, comitatuque zewriensi existent! habito locorum sibi permanendi, inhabitandi igitur relegit. Accedente ad haec nonnulorum fidelium dominorum consiliariorum nostrorum singulari apud nos propterea facta intercessione confisi etiam eundem nobis et huic regno Transylvaniae eiusque principibus, successoribus videlicet nostris non inutilius seruitutis et fidelitatis exhibiturum, ipsum itaque Szavam Racz alias Temeosvary ac per eum Stannam Racz consortem suam necnon Pejam Racz filium jamnatum ac in posterum dei benignitate nasciturus, haeredesque et posleritates eorum utriusque sexus universos ex speciali nostra gratia et potestatis principalis plenitudine ex statu et conditione plebea ac ignobili, in qua nati sunt et hactenus extiterunt eximendos ac in coetum et numerum verorum regni Transylvaniae et partium Hungariae eidem incorporatarum nobilium aggregandos, cooptamus et adscribimus . . ." (Orszâgos levéltâr, Erdélyi osztâly, liber regius XXIll Georgii Râkoczi) ; Siebmacher, Siebenbürgischer Adel exp. 210; Nagy Ivân, Magyarorszàg csalâdai CTp. 544).
