VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)

Strana - SVESKA 3. - 219

219 Izvana: много п. и сваке части достојному нетру конешићу, ки je бијо сужан(е) у коп(е)чића у дувну да се да у шибеник(е). IV. поклон и веле драго поздравление сод мене јозена коиешића мому брату иери и ћам баптисти. затизим, мој брате, да од бога наћеш, и ћам баптиста, што тако учинисте тере мене заборависте и мене у турске руке дадосте тере ме не тисте шдкунути (!). досада ме дарржаше добро и добо (!) ми биеше, ер господа младиу (!), да ћете ви учинити, каконо луди чине, а ви учинисте, каконо луди не чине, да од бога наћете. сада ме юковаше и варгоше на ме тешка говоздија (!), кои не могу иоднит и мће ме припродати у турску землу, да ме веће никада не вите, ако не би шдкупа у ове дни. шалите (ддокуп(!) да од бога наћете, не пустите ме по турски руку, тако ви не упали у велику неволу, мој брате петре не оглушај се мене и ти нам баптиста и све метало племе, молим, немојте се соглушити, тако ви не упали у неволу, какову сам ja упао и ножалио своие дружине и свога закона. писа сужан неволни јозеи у очи малог ускарса. Izvana: у руке петра копешића да се прида сови лист у шибенику. V. ja тужни и невољни јозопа копишића(!) тужно и неволјно îio

здравлјенје петру копићу (!), а потом, брате, тако те не убило браство и млико материно, немој чинити да патим ову муку за те, у коју си ме метнујо доведавши за се. сада, брате, хоће да ме продају, a je ли право да с' ja продајем изради тебе, ja бих се нада, да ме не уФате, да ме се не би оглушијо, да камоли ja изаша и изсијо

1

) тебе, да ме се пак овако оглуши, метнули си(!) на ме негбе(!) и *) „Изсијо" od glagola izsjesti = isjesti, to jest zamijeniti koga u sužanjstvu, ostati mjesto njega. U akademičkom rječniku ne nalazi se ova riječ u ovom značenju, ali da joj je ovdje to pravo značenje, jasno je iz jednoga drugoga sužanjskoga lista, pisana bosanskom ćirilicom. Taj se list nalazi u zadarskom namjesnišlvenom arkivu. (Spisi generalnoga providura Petra Valiera g. 1685—6. knjiga I., list 316.) te ovako glasi: в(еле)д(раги) п(оздрав) ш мене воиводе марушића сужна неволнога драгому мому побратиму стипапу Гарковићу. а затизим ти даем на знание, како сам у великой неволи у сину у шаин-аге мандића уцинио се тешком цином иладу и двиста гроша з дарови и ово ме не кти дати на виру ничиу, да би носио мое дуговане, како и остали сужни по крайни, него се нађе иедан редовник из провинцие поличке дом павао жулевић имено(м), кои мс исиде докле проговорим з господином зенералом. и он се кутента приати. сварго иа гвоздија, која су на ме мећали, и ово има(м) поћи изкупити виру моиу и опростити онрга редовника, а бог ти зна, шо ће ш мене турци учицити. . ,