VJESNIK 14. (ZAGREB, 1912)

Strana - 227

227 против Секеља, али како се Радул није дуго могао на ово склонитй, обрати се изасланик на дели-Марка, који je имао под собом 1000 српских и влашких војника те иридобије Марка, а затим и Ђорђа Раца. Ова двојица принудите и Радула, да нристане на акцију против Секеља. Дели-Марко стиже почетном јула са четама под Терчвар, а у исто доба пође Рац под Пражмар.

1

) Секељ пошаље једно одељење своје војске против ових влашких и српских ратника, али га ови 6. маја поразе. На то се сам Секељ крене против непријатеља и код Брашове утабори своју војску, ушанчи се и од кола начини заклон. У то je стигао и војвода Радул те 17. јула дође до пресудне битке. Мађари су, осокољени ватреним речима Секељевим, нападали из заклона на Србе и Влахе, али дели-Марко јурне са својим пешацима и посред кише непријатељских стрела и метана проломи наслагана кола и начини пролаз за осталу војску.

2

) Татари одмах побегоше чим ограда паде,

3

) a Мађари се држаху неко време, док наскоро и они не почеше узмицати те се и Секел, даде у бегство. Сриски и влашки војници јурнуше за непријатељима и у бсгању један војник смртно рани и обори с коша Секеља. Ђорђе Рац познаде Секеља, дотрчи и одруби му главу те je заједно са коњем кнежевим однесе Басти.

4

) После ове победе врати се војвода Радул у своју земљу, а у Ердељу оетави Ђорђа Раца са 2000 Срба и Влаха и наложи му, да б уде Басти на услузи.

5

) Баста раздели Србе но граници, а ноименце стави овеће посаде у Лугошу, Карансебешу и Белињешу.

6

) Покрај Раца остао je у Ердељу као заповедник српских чета и војвода Марко, који je одмах после Секељеве буие имао сукоб са неким Мађарима у коме je и ратни савет у Бечу морао да йштервенира.

7

) После угушења Секељевог устанка наступили су за Ердељ тешки дани. Глад, сиромаштво и нустош влада на све стране, а чете БаJ

) о. с. стр. 52.; Szamosközi, Törteneti Maradvänyai 1566.—1603;, Ötödik kötet стр. 174; Negyedik kötet стр. 183. 2

) Samosközy Istvän, III. kötet, Budapest 1877. стр. 212. 3

) Szekely Mözes, irta Varfalvai Nagy Jänos, Szäzadok за 1869. стр. 723. *) о. с. стр. 724.; у белешкама Фрање Мико стоји, да je Секеља убио неки Михајидо Катона из села CsikSzentMihälya, који je узео главу Секељеву, a коња да je задржао Рац за себе (Gröf Illeshazy стр. 254.). 5

) Szamosközy, III. стр. 277. 6

) Коморски архив у Бечу, Ungarische Gedenkbücher. У решењу пише „ausstheilung der Ratzen in Lugas, Karanzebes und in den bezirk umb Belliamos" и налаже генералу да настоји „damit sy demnacht aldort nit üblhaussen und dem armen man grossen schaden thuen." 7

) На тужбу Маркову издаје ратни савет 22. јуна налог: „Obrister von Mollardt soll ein vnparteyisch gericht ersezen vnd die appellation wegen des Marci Deli beschwärung wider Michael Zelezi vnd Georgen Megyar dahin dirigirn. Interim sy des arrests erlassen" (Prot Exp. и Prot, Reg. за 1601.),