VJESNIK 13. (ZAGREB, 1911.)

Strana - 31

31 26. U Boljunu u Istri, 6. prosinca 1623. Bratovština sv. Nikole zaključuje, kakove se zadužbine imaju činiti njezinu dobrotvoru pokojnomu Domenigu Sanderdelu. 1623. decembra na dan 6., ča jest na blagdan s. Mikuli, biskupa i spovednika. Ki dan buduć skupa braćeniki oltara s. Mikuli, — ki oltar jest sazidan v crekvi s. Jurja, — a buduć poli njihova stareširii poli Jedreta Sandrovića, a to po običaju njihovem, videvši njihovi računi i ostala, ča pristoji k rečenoj brašćine, i razmišljajući, da pok(ojni) Pre. Domenigo Šanderdel, rodom iz Boljuna, koga telo prepočiva poli one crekvi, ča jest v Gradinje, buduć on ostavil mnogo blaga pod ovi oltar s. Mikuli, ko rečeno blago uživaju rečeni braćeniki rečenoga oltara, obsluževajući oltar rečeni, i ne samo da blago svoje jest ostavil, da veće veliki zvon, ki je poli crekvi s. Jurja, jest ga storil kupit na slavu božju i na čast s. Jurja i svetega Mikuli, a to vse, kako se udrži va testamentu rečenoga pok(ojnoga) Pre. Domeniga. Ki testament jest va ovoj kvaderne priš(i)ven na harte bergamine. I tako vsi z jednim glasom po balote obnajdoše i odlučiše, da on dan po Mikule, kada novi starešina prijemlje intradu v ruke, ča je na 7. decembra, imejte redovniki, ki budu v beneficiju v Boljune, mašit za dušu rečenoga pok(ojnoga) Pre. Domeniga i veće ako bi se ki ostali redovnik ta dan nameril v rečenem mestu, i da bude s. mašu služil za rečenoga dušu redovnika. Imej starešina od braći rečene intradi dat vsakomu redovniku pinez libru jednu elemozini, a to kako domaćem kako zvanjskem s pati, ki budu služili kako više za rečenoga dušu. I veće na ta isti dan imej starešina od brackega prnest v crekvu ubliju, ča je jedan bokal vina i jedan hieb. I to beše njihovo odlučenje. Ja p(op) Bernardin Velijani, plovan va to vreme v Boljune, pisah. Original nalazi se u jednoj kvardirnici (bilježnici) u arhivu Jugoslavenske akademije u Zagrebu. 27. U Mošćenicama, 7. svibnja 1624. Žena pokojnog Župana Antuna Rubinića daje popisati po javnom notaru svoj miraz ili robu, koju je donijela k svomu mužu. Va (i)me I(su)h(risto)vo, amen, let g(ospo)dnjih 1624. miseca maja dan 7. u grade Mošćenicah u hiše p(očtovano)ga ž(upa)na Antona Rubinića. Budući prošen ja zdola pisani od ženi p(okojno)ga rečenoga župana Antona, da bih njoj popisal njeje dotu ili robu, ku je bila pr-