VJESNIK 12. (ZAGREB, 1910.)
Strana - 75
75 polju ledeničkom, ka se zove „Dužica", meji s njivu Bernića Malčinića, zemlja na Zagonu, ka meji sa Ivanom Mudrovčićem, jošće verti, ke su pod grad Ledenice, ke se zovu Martinčeve, kuću u dvoru Kargačinovu, derži se terga, ku kupih od Martina Vidakovića, drugo mirišće, ko kupih od Ivana Majera, jednoga i drugoga drži se zida gradskoga, vinograde, ke se zovu „Mihane", ke meje s Lovrićem Jeličićem, šćedina, ke kupih od Fumije i od Zvana, sina nje, ka zemlja meji sa Ivanom Mudrovčićem. I to ostavljam mojim sinom, Hraberčku, ku sam kupil od Ivana Stanica za svoga netjaka popa Franka, ako bi gdo otel k njoj pojti, da da mojim sinom pineze, ča se najde, ako li ne dadu pinez, da moji sini uživaju zemlju. Jošće zemlja jedna v Luci pod studencem, na koj je pinez l(i)b(a)r 140. Ako se najdu pisma od toga kakove, ja je potverjujem, ili manje ili veće duge, vse, ke se najdu moje, i te ostavljam vse mojim sinom. Pčele, ča jih se najde, i te ostavljam mojim sinom. Berzet, ki sam kupil od sestre Vidakovića, ta ostavljam momu sestriću popu Jurju u Milenoviću za njegova života, da on moli g(ospo)d(i)na boga za me i za mojih starijih, a po njegovoj smrti da gre na ured i, ki bude užival od ureda rečeni berzet, da ima činiti misu od kuventa na večeri svetoga Mikule. Još ča se najde u gradu ili vani, ča bi pristalo Martina Vidakovića, i to vse malo i veliko, ostavljam mojim sinom, ča sam kupil. Njivica, ka je na Šiji poli dolca Ivančićeva, tu ostavljam Grubiši za ljubav božju i za službu, ku mi je činu. I ki bi razbil ov moj dobrovoljni tištament i ovo moje odlučenje, razbij g(ospo)d(i)n bog dušu njegovu na dan sudnji. Glagolski original na papini u hrv. zemaljskom arhivu u Zagrebu. Listina nepotpuna, drugi list odrapan. Pečata nema. 19. U Grižanama, 4. rujna 1616. Marica Fujinić daje pisati svoju oporuku. Va ime božije i dive Marije, amen. Od rojstva g(ospodino)va 1616. miseca sektenbra na d(a)n 4., u vrime zmožne i zveličene gospode Zrinskih, i g(ospo)d(i)na, g(ospo)d(i)na Miklauša i gospodina Jurja, g(ospo)de naše m. i n(ji)h gospodstva guvernatur u Primorju knez Ivan. Budući znano činim vsim i vsakomu, kako ja Marica, hći pokojnoga Ivana Fujinića, budući ja ostanak pravi moga pokojnoga oca Ivana Fujinića, kako zgora, ne budući ostanka nikakovega ni brata ni sestre, a budući ja gospodarica ostala na vsem imanju moga pokojnoga oca i moga pokojnoga strica Frana Fujinića, kako budući ja Marica Fujinića u veliki nemoći, jošće budući u dobri pameti, nadijući se pojti od ovoga
