VJESNIK 12. (ZAGREB, 1910.)
Strana - 70
70 Frk, K. S. M. i veće inih m. netjakov g(ospo)đe, g(ospo)đe Zrinskih, g(ospo)d(i)na, g(ospo)d(i)na kneza Jurja, kneza Miklauša, g(ospo)de naše m. Budući va "to doba u gospodstvu njih m. u Vinodolu deferencija meju Driveničani i meju redi iliti ostankom Gržan, ča jesu Mužinići š njih bratju za bir na zemlje, ke se zovu „Čistine", libre 2., i tako budući pregovor za rečenu deferenciju od zgora imenovanih pred plemenitim č(ovi)k(om), g(ospo)d(i)nom knezom Mihaljem Dešićem, dostojnim guvernaturom g(ospo)de, g(ospo)de naše m. u Vinodolu. I tako u pregovoru reče satnik Ivan Kagalj od strani driveničke, da pušća, da priseže Matij Brnčić i Agnija, hći Zalvestrova tim putem, da prisežeta, da ni plaçai te rečene biri v Drivenik Zalveštar ni Ivan Mužinić, nego da brat prisegne tako, da jesu slobodni više rečeni biri. I tako na dan bašnji rečenoj roti pridoše u Drivenik i u vrime običaja od rote na zakonu stupiše naprvo stran jedna i druga i rotiše jih, kako se zgora udrži i prisegoše i zamiriše se počtovanimi ljudi mejaškimi po imenu s Kotora sudcem Petrom Katričićem, 2. satnikom Frankom Županom z Bribira sudcem, Šimunom Lisatićem. Roti njih Juraj Mihčić, ki biše va to doba graćik drivenički. I ja Fran Mirošić učiniti rečeno pismo po riči satnika Ivana Kagalja i kadi biše stran jedna i druga. Pisah na zakonu na škrilji pred sveti Dujam cr(i)kvu driveničku. Kako mi rekoše, tako pisah. Glagolski original na papiru u hrv. zemaljskom arhivu. Pečata nema. 12. U GriŽanama 1578. Rješava se parba izmedju Martina Šimkovića i Frana Mavrinića za neko zemljište. V ime božje, amen. Let g(ospo)dnih 1578. u vrime zmožne i zveličene g(ospo)de naše m., g(ospo)d(i)na, g(ospo)d(i)na kneza Jurja i g(ospo)d(i)na, g(ospo)d(i)na kneza Miklauša Zrinskoga. Znano budi vsim i vsakomu poč(tovanomu), kadi se primiri ova sent(en)cija, kako bi pravda u Griža(na)h meju Martinom Šimkovićem i Franom Mavrinićem za niku zemlju v Kamenjaci, govoreć Martin, da se ono zove zemlja Šimković, a Fran poče govoriti, da jesu kupili rečenu zemlju od matere njegove, Martinove, sa vsim zakonom. Ande se, da je to bila zemlja crikvena s. Križa, a Franko, budući brat rečene crikvenšćini, ovi počt(ovani) muži, razumivši stran jednu i drugu, tako odlučiše, da udrži Franko rečenu zemlju s onu službu, kako je kupljena, a ča je potli priložno biri, da ju Martin plaća. Na to bi dan pristav Ivan Brnić. I ja Fran Mirošić učinih rečeno pismo po riči više rečenoga pristava.
