VJESNIK 12. (ZAGREB, 1910.)
Strana - 64
64 5. U Draganiću 1519. France Krajačić prodaje svoje selo „Luku" Franeiićima. Ja Šimun, budući va to vrime župan moje bratje plemenitih Draganić, dam na znanje vsake vrste dobrim ljudem, pred kih obraz priđe ta list, kako priđe v klup s(veto)ga Jurja pred vse pleme po imeni France Krajačić s svojimi sini, vsi v jedinosti ponujajući na prodaju niko svoje selo v Draganićih, ko se zove „Luka", ko selo je bil kupil u plemenskih (?) Draganića rečeni France i ponuja ju po vsih zakonih plemenskih. Na to su kmeti ponudni Andrij Župan i Štipan Lukečić. I pokloniše se vsi bližni i dalni i kupiše je Matij, Marko i Mavar Franetići sebi i svomu ostanku vikuvičnim zakonom neodzvanim za zlatih 10. I bi plaćeno do poslednji beč, odmita idu ju beči 8 Crendovićem. I tomu iminju jest prva meja Andrija Župana, i tu meju idući uvratni na put, putem idući s utijku i vratmi k mostu k vodi i vodu idući prihodi se v prvu meju. Gdi je meja početa, ondi je prestala. Pri tom biše oldomašniki dobri muži Tomaš, Šime i Mihalj Bencetići, Marko Kraljević, Štefan Bličić, Lovre Besičić, Tome Šimunić, Tomaš Konović i veće dobrih muži. I ja imenovani župan, vidivši obi strani z oči dobrovoljni, zapečatih ta list pečatom plemenskim. Dan v klupeh v letih b(o)ž(ji)h 1519. I jošće biše pri tom Andrij i Paval Zupanići, kada se list pečati. Anni 1519. Iz vana: List na selo Luku, ki je pisan v litih 1519., kak su Franetići kupili od Franceta Krajačića. Glagolski original na pergameni u hrv. zemaljskom arhivu u Zagrebu. Bilješka izvana na listini pisana je latinicom. 6 Na Gazi 1535. Jure Škirin, Jure Slipčić i Jure Marčac prodaju neka svoja zemljišta plebanušu Jurju. Ja Šimun Maćašić, sudac oralski, dam na znanje vsim i vsakomu, komu se pristoji i pred kih lice priđe ta list, kako priđe preda me i preda vsu bratju v klupi naše navadne k s(ve)tomu Jakovu na Gazi po imeni Jure Škirin, Slipčić i Jure Marčac, stužujući nevolju i teškoću svoju i ponujajući i prodajući jedno svoje plemenito i odilno imenje. I tu se vsi pokloniše bližni i daljni i rekoše: Prodaj, komu mores. I ja sudac dah im na to ponudna č(ovi)ka Marka Šebetića i Peretu Babica, ka ponujasta bratu po zakonu našem. I opet se pokloniše. I tu najprvo
