DRŽAVNOGA PRAVA (ZAGREB, 1910.)

Strana - _7

a PREDGOVOR. Predji su naši u jednom prevažnom momentu učinili ovu znamenitu izjavu : Nulla vis nos Hungaris addixit. Spontanea nostra ultroneaque voluntate non quidem regno, regi vero eorundem nosmet subjecimus. Pravo naše je po tom originarno. Ono je vlastito

1

) naše: nitko nam ga nije podijelio, pa nam ga i nitko uzeti ne može. Samo našom voljom može se ono mijenjati i prilagodjivati okolnostima i vremenu. Nu kako se u životu volje pojedinaca križaju, tako i u životu naroda, koji zajedno žive, dolaze volje u sukob. Jača može da potisne slabiju, ali sa pravnim učinkom može tek onda nadjačati, kada joj suprotna volja izrijekom ili muče privoli, da se ustvari. U tom slučaju velimo, da se mijenja pravo.

2

) Vlastito dakle pravo može se mijenjati tek borbom, pa je tako narodu, koji vlastito svoje pravo ima, omogućeno, da ga u borbi, u okviru prava, očuva. Borba je dakle za njega život, u borbi i spas! Drugačije je posvema, ako koji narod nema svoje vlastito pravo, jer ga je napustio ili uslijed podjarmljenja izgubio. Ovakovomu narodu podijeljeno pravo, može onaj, koji ga je podijelio, pravno modifikovati po vlastitoj volji. Da taj narod steče natrag vlastito svoje pravo, mora prijeći granice borbe u okviru prava, jer je cilj njegove borbe u protimbi sa pozitivnim tudjim pravom. Hrvatski narod i danas uživa svoje vlastito pravo. Pozitivno njegovo državno pravo, kako je uzakonjeno nagodom, veže ga temeljem vlastitoga zakona njegova, to jest z. 51. I. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga sabora od god. 1868., pak se ovo bez privole hrvatskoga sabora pravno mijenjati nemože. x

) La constitution d'un Etat est son bien propre; il est seul maure de la modi fier; il est seul juge de droits qu'elle lui confère et de devoirs qu'elle lui impose à l'égard des autres États. A ce titre, V État est dit souverain. FunckBrentano et Sorel : Précis de droit des gens. Paris, 1900. p. 33. 2

) cf. Tezner: Die Wandlungen der oesterreichisch-ungarischen Reichsidee, Wien god. 1905.