VJESNIK 9. (ZAGREB, 1907.)
Strana - 175
175 знати после радова Месића, Лопашића и других хрватских историка као и после расправа Јована Томића. Иларијоп Руварац и његова генерација рептавала je поједина ритања, поједине ребусе српске прошлости духовитим комбинаци јама. Негда им je полазило за руком да реше тачно те ребусе, негда приближно тачно, а гдекад су долазили до погрешних резултата. Разрешење тих ребуса налази се међутим у архивима. И зар није природније и паметније било завирити у архиве и изнети из њих то разрешение, него лупати главу и писати дебеле свеске? Веь пуних четрдесет година имаде, од како je појавом Рувар чевом унесен критички поглед на српску прошлост. Али ми ипак немамо још до сада написане историје српске. И ми je нећсмо никад ни имати, док се год не промени систем рада у историјограФнји, који до сад постоји. Без докумената нитко не може написати исто рије. Духовитошћу и комбинацијама може се овај или онај Факат утврдити, али то још не значи много. Док je југословенска академија публиковала већ неколико хи .ъада штампаних табака историјског материјала нрвог реда, дотле српска краљевска академија и Матица Српска нису готово ништа учиниле. Већину до сад познатих листина за српску историју штам пами су странци (ШаФарик, Јанко Јиречек, Joe. Конст. Јиречек, Н. Јорга, Миклошић, Месић и други). Београдска академија je доносила у својим издањима понајвише летописе, записе по манастирима, цр квене протоколе и т. д., дакле материјал другог и трећег реда или и сасвим без вредности. У колико je мени познато за српску пвошлост лежи у архи вима силан материјал, који ће изнети много хиљада штампаних та бака. Највише се налази у бечком, пештанском, градачком, загре бачком, љубљанском и минхенском архиву, затим покућним архи вима гроФОва Баћањија, Хедерварија и других магната магјарских. Много ће тога бити по далматинским градским архивима, затим по италијанским. Највише ће међутим бити у цариградском архиву. Недавно су Магјари нашли у Монголској повеља старих Арпадовића, које су Монголи у 13. столећу понели кући при најезди својој на Угарску. Без сумње су и Турци многе листине из доба Немањића однели собом при освојењу ерпских држава. Крајње je време да се прекине са досадањим системом у ерп ској историјограФији и да се отпочне нубликовати материјал из разних архива. Задатак садањег историка сриског je прибирање ма териала и само прибирање материјала. И тек након многогодишњег прикупљања материјала моћи ће ерпски историк с успјехом присту пити писању саме историје. Др. Алекса Ивић.
