VJESTNIK 4. (ZAGREB, 1902)

Strana - 169

/ 169 7mo. Da bi nami dopušćali šikutore i zvonare kakoti sluge crkvene imati, kako i vu prvo vrieme, ar su sad vse na vojake obrnuli, kako i gospodski domovi. 8mo. Za Gospodu Commendante i oficijere foršpani dosadiše nami što] podnijeti nemoremo, nego za kraljevsku službu kako i dosad nekratimo se. 9to. Dosad nikakva ordinanca Commendantu niti kapitanu, niti nijednom ofieijeru nijesu davali, tak ponizno molimo, da i vu napredak ne dajemo. lOto. Vu prvo vrieme Commendanti na pijacu drva kupovali jesu, a sad soldati pod moraš moraju voziti, ako zal ako dobar put, i neplaća mu više nego po pet groši, što bi mogao i po osam prodavati; tako molimo da bi kupovali drva kako i drugi na pijacu. lito. Zemlje naše na klaftre izmeriše, a najveć ovde uvriediŠe i naše ufanje pogubi se zašto smo krv točili i kako smo gore rekli vu treitem punctumu još postavljamo foršpan i hranu oficijerom morali smo davati: sad pako zaradi stranskije oficijera zapovedaju vu Companije vsaki kuće napravljati, jedno da hoćemo morati svojih zemalja odpušćati na naš veliki kvar, drugo da hoće vu našijeh Šumah vnogo kvara vučiniti, treite, da će na nas velika tegoća doći, da ovakovi oflcijeri obtršiti narod, kako već publicijerano je, da hoćemo davati oficijerom pod moraš cent siena za pet groši, a mi sami radi platiti po deset groši, a zobi kvartu za forint, a mi po taljer plaćamo, prase devet krajcari, koje mi po petnaest plaćamo, purana po dvanajst krajcari, kojega mi i po trideset plaćamo, maslo po pet dinjari funt, a mi po šest plaćamo, gusku pet dinjari a mi po osam dinjari plaćamo, jaja vu zimi za groš po dvanajst a mi sami ne moremo dobiti šest za groš, vu letu pako po osamnajst jaja za groš a mi plaćamo po dvanajst, ribe funt po letu po groš a vu zimi po tri dinjara a mi sami plaćamo po dva groša vnogi put, zato ponizno molimo za domaće oficijere postavljati, koj vsaki vu generaliji kuću ima, da bi ovakovi trhi nas ne došli. 12to. Vu staro vrieme imali smo dopušćenje, koj lovom što mogo se pomoći, a pred malijem vremenom publicierano, da od feldtbeblina pričemši nijedan kopova nesmije držati i to bi pretrpeli, a sad zapovedano da lovnog železja imati nesmijemo niti nigdje zapinjati. 13to. Dosad bilo nam je dopušćeno kojemu je nevolja, i koj zaduživ se od svoje zemlje, livade, vinograda prodavati i založiti, kak bi hlašte živio a sad čisto prepovedano niti založiti svojim voljni nismo. 14to. Težka žalost nami, da ove godine vu Koprivnici pre.z lajbica i sarduta i kepenka u dolami šilbahtati zapovedano bilo, ter jesu dva od težke zime morali umrieti, neznamo kakva je nemilošta zvrhu nas. l5to. Za meline, koji su na Česmi okopani, a da bi hasna Vašem Veličanstvu bila nije nam znano i što smo s težkijem trudom Česmu krčili zroka neznamo, kako obilnije iz memorijala kvarovi, što je komu učinjeno kvar razumeti se hoće. 16to. Zbog šume ali hrastja, ako siromaku za hižnu potreboću sjeći vu svojoj šumi prepovedano od gospode Commendantov podkaštigu i prepovedano, da sada more za dopušćenje po pečat ići i Commendant komu volju ima da, komu njemu nije volja, neda i tako najveć ide kod Gospodina oberstara Leillersperga, ako sami što podsijećemo ali podbijelimo, tak težku kaštigu trpimo. ( \