VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)
Strana - 88
88 kova prava na predjašnju centralnu upravu i na imetak, koji stajaše s njom u vezi. To je sve imalo da vrijedi i za arhive. Kako se čehoslovačka likvidaciona komisija dala u potragu za tako zvanim tekućim aktima i spisima o ličnim prilikama onih činovnika, koji su iz austrijske državne službe prelazili u čehoslovačku, te za spisima, koje u raznim prigodama austrijske oblasti u Češkoj bijahu poslale na centralne oblasti u Beču, tako je, i ako indirektno, došla u dodir s arhivskim pitanjima. U samoj općenitoj likvidacionoj komisiji izraženo je raznih mnijenja o budućoj sudbini austrijskih arhiva, koja danas, kad su već nastupile drukčije prilike, nemaju više nikakva značenja. Spomenut ćemo samo to, da se češće javljala ideja, da se arhivi proglase zajedničkim imetkom svih novih država. Čehoslovačka likvidaciona komisija nije, naravski, mogla riješiti arhivsko pitanje u cjelini, kao što to nije mogla učiniti ni zajednička likvidaciona komisija. U prvom je redu trebalo učiniti ono, što su tražile pojedine oblasti, koje su u likvidacionu komisiju slale svoje organe. Pa ipak je čehoslovačka likvidaciona komisija u nekoliko navrata opremila u domovinu veće količine ne samo upravnog nego i historijskog arhivskog materijala 1 ). Kako je likvidaciona komisija bila sastavljena na brzu ruku pa i u njoj, kao i u svakoj komisiji, gdje su zastupane razne države sa raznim interesima, bilo raznih pogleda u pitanju izvršenja likvidacije imetka raznog značenja i opsega, tako je ona završila svoj posao negdje sa više, negdje sa manje uspjeha a negdje s nikakvim. Čl. 208. saint-germainskog mirovnog ugovora izgubila je svako značenje, pa bi i bilo kakovo rješenje arhivskih pitanja preko nje bilo sasvijem uzaludno. Ovaj članak glasi u svom početku: »Les Etats auxquels un territoire de l'ancienne monarchie austro-hongroise a été transféré ou qui sont nés du démembrement de cette monarchie acquerront tous biens et propriétés appartenant au Gouvernement autrichien, ancien ou actuel, et situés sur leurs territioires respectifs«. U ovom članku spominje se više puta likvidaciona komisija, ali iz njega se i vidi jasno, da u pitanju centralnih bečkih arhiva nije ona uopće mogla ništa da učini. Za Čehoslovačku značio je rad likvidacione komisije u arhivskom smislu vrlo mnogo najviše po tome, što je pripravila put za rješenja, koja su kasnije došla. U bečkim se arhivima inventariziralo vrlo mnogo materijala, koji je Čehoslovačka tražila za* sebe, izradili su se popisi akata u arhivima i registraturama i bile su vrlo tačno proučene sve institucije Češkog Kraljevstva. Ustanovila su se skoro sva »Bohemica« *) O radu čehoslovačke likvidacione komisije na ovom pitanju usp. izvještaj E. Hermann-Ôtavskog u Vëstniku ministerstva vnitra Republiky československe III. (1921.) br. 4 i OpoCensky o. c. str. 21—24.
