VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)
Strana - 214
Kao takav obavljao je takodjer neke službe kod grada. Tako je Darić god. 1695. i 1696. bio nadzornik mjera (inspector mensurarum), a god. 1698. i opet od god. 1705. neprekidno do god. 1713. bijaše on blagajnik (perceptor, pobirač daća) u Zagrebu. Darić je umro god. 1714., kako izričito stoji zabilježeno u zapisniku grada Zagreba. On je ostavio udovu Katarinu rodjenu Cvetušić, dva sina i dvije kćeri, od kojih bijaše Jelena (Jelunka) udata za gradjanina Peršina, a druga Julka za plemića Nikolu Krčelića 1 ). Jelena je mlada umrla bez potomaka, dočim je Julka rodila više djece, medju ostalim takodjer sina Baltazara, koji se rodio 5. veljače 1715. u Brdovcu, a umro 27. ožujka 1778. kao kanonik zagrebački i historičar hrvatski. Nije nam poznato, kada je umrla Katarina Cvetušić, udovica Gjure pl. Darića; ali nam se sve do danas sačuvala oporuka njena. Iz oporuke doznajemo, da je Cvetušićka posjedovala kuću kod vrela Manduševca (na današnjem Jelačićevom trgu). Ovu kuću, te sve pokućstvo, oranice i livade svoje ostavila je Cvetušićka svojoj kćeri Julki, dočim svoj vinograd Jurjevšćak ostavlja isusovačkomu samostanu u Zagrebu, u kojemu su živjela oba sina njezina. Oporuka je pisana hrvatskim jezikom, a glasi ovako: »Vu ime otca i sina i duha svetoga. Amen. Ja Katharina Czvetussich, ostavljena udova negdašnjega Jurja Daricha, purgara i ašešora ovoga plemenitoga varaša zagrebečkoga, vre vu privestnem starosti moie betegu i mlahavoći tila mojega, pri pameti hvala budi Bogu vindar zevsima zdrava, premišljavajući nestalnost sveta ovoga i da človeku jenkrat vsakomu, koji se na ov svet rodi, odlučeno je vmreti, hotela sem siromaštvo moje vse gibuće i negibuće, kotero mi je po zadnjem pogoru zagrebečkom (g. 1706.) ostalo i kotero jošće do skradnje vure moje pričuvam, med dečicu moju, za dušu moju, pokojnoga gospodara, kćere moje Jelunke i ostalih pregju mojih, razlučiti, kakoti je razlučujem i ostavljam pod modus dole napisani. Najpervo dušu moju preporučam gospodinu Bogu, stvoritelju momu, da ju vu milošću svetu svoju prime; milostivne pako majke Marije, svete Katarine, koje ime nosim, svetem patronušem i patronušicam mojim, angjelu čuvaru i vsim božjim svecem i sveticam, da ju pred milostivno lice stvoritelja moga zanesu. Telo pako moje da se vu cirkve svetoga Marka na varašu poleg vrednosti siromaškoga stališa mojega vu grobu mojem dostojno pokopa i k materi zemli spravi. Na koji pokop, na svete maše (kojih — kak duša moja premine — kaj najveć bude moglo biti željem), na sveto almuštvo i na ostale druge onda potribne potreboće ostavljam, kaj vu gotovom i vu terštvu imam, okolu sto škud; iz kojih takaj ostavljam na kongregaciju svetoga tela jednu, na kongregaciju pako muke i smerti Kristuševe drugu škudu. Tersje pako moje Jurjevšćak, koje sem — da bi je brat bratu prodaval — na sto škud vrednosti spravila, prez vsake zaveži patrom Ježuvitom kolegiuma zagrebečkoga ostavljam, zbog ljubavi, kaj su moja draga obodva sinka (kojim nigdar nikakvoga delà nisem dala) med nimi; da je rečeni patri taki po smerti moje primu i ladati počmu, ako bi ono vreme obdelano ne bilo; ako li bi pako bilo obdelano, da je moja kći Julka, ali nje odvetek obere, i pol za se, pol pako za moju dušu oberne, i onak rečenim patrom tersje izruči i da vu ruke. Ako li bi pako plemeniti varaš zagrebečki — zbog možibiti kakovih zrokov svojih — rečene pâtre vu ladanju tersja prepustiti ne hotel, tako *) Smičiklas u životopisu Baltazara Krčelića (Annuae, str. II.) krivo piše, da se Krčelićeva majka zvala Judita, a ne Julka.
