VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)
Strana - 205
205 41. U Omišlju, 5. ožujka 1758. Mikula Galante i Ivan Davčić zamjenjuju međusobno svoje vrtove. Kopija. Na dan 5. marča 1758. indicijon 6., prisai je dobrovoljno sprid mene nodara i svidoci niže pisani Mikula Galante pokojnoga) Jurja od kaštela Omišaljskoga. Koj čineći od svoga dobra sakim dobrim načinom, daje i cedi i za vazda libero odlučuje i prenaša u prominu za se i za redi . . . Ivanu Davčiću po(kojnoga) Antona od jistoga kaštela, ki ovdi priženti acituje i prijimlje u prominu za se i za redi jedan kus vrtla do sinjali u kunfin Omišaljski, zove se vrtal kol svete Agate, liber, slobodan, kunfinuje od bure vrtal poštovanoga popa Mikule Kraljića po(kojnoga) Mikule, od juga kuća rečenoga poš(tovano)ga popa Mikule Kraljića, od grbina put pupliki, od trmuntane vrtal Martina Bobuša, shranjajuć ... za cenu za l(ibar) 9 i na odvraćenje promine prominuje od rečenoga vrtla, daje i cedi rečeni Ivan Davčič rečenomu Mikuli Galantu, ki ovdi priženti acituje i prijimlje na prominu za se i za redi jedan kus vrtla do sinjali u kunfin Omišaljski, zove se vrt u Kačinje, slobodan, kunfinuje od bure put pupliki, od juga komunada puplika, od grbina i od trmuntane vrtal Mikule Galante, shranjajuć ... i jedan kus vrtla do sinjali u jisti kunfin, zove se vrt na Stupca, liber, slobodan, kunfinuje od bure vrt Ivana Kunbatovića, od juga i od trmuntane vrtal rečenoga prijimnika, od grbina put pupliki, shranjajuć . . ., jedan i drugi za cenu za l(ibar) 9. Promina jušta, tako oni diju, da su se tako sami juštali i komudali dobrovoljno prez nijedne štime i renuncijuju saku drugu štimu i zakon suprotivan, čineći fin i akvitancu za vaviko. Obliguju se mantinat rečene promine jedna drugoj pod obligacijon sih i sakih dobar svojih sagdašnjih i prihodećih na način . . ., moleći mene nodara . . . Činjeno u Omišalj u kuću poš(tovano)ga popa Mikule Pavačića, priženti Ivan Rubinić po(kojnoga) Matija i Anton Lisica po(kojnoga) Matija, svidoci zvani i moljeni. Ivan Sormilić, od oblasti benetaške nodar pupliki, tako prošen pisah, iz mojih ati skopijah u veru . .. Marjenje na dan 29. jenara 1759. Referi Mikula Uršić, oficijal od Omišlja, da je činil tri pravi klici od ove promine u tri nedilje jednu za drugu na mestu pupliku, kadi je užanca u Omišalj na priženti mnogih, a meju ostali prvu nedilju Petar Trentin i Ivan Pindulić, a drugu i tretu Petar Bašćanić i Ivan Kirinčić, svidoci. Ivan Sormilić, nodar pupliki kako zgora .. . Original se nalazi u kr. sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu; na papiru pečata nema.
