VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)
Strana - 203
'i • ! 203 ke ima pustiti, zapovida, da mu pišem za njegovih prokraduri, a to Franića Ilijića, sina Mikuli, i Mikulu Ilijića po(kojnoga) Gergura i da oni imaju prokurat, ča sam dosada dužan i ča bude duga, ča se učini za moju dušu. 1 to njim pušćam na njihovu dušu, da mi imaju prodat mesto, ko je na termuntanu od svetoga duha, ko se derži Dumeniga Sučića, i moju polovicu kuće i konobi, kadi stoji Šalvović. I ako ne bi moglo se naplatit zgora rečenim mestom i kućum, da prodadu tuliko moga dobra, ča se nahodi. Pušćam vrti v Kačinjah Franiću Ilijiću i Mikuli llijiću, da je fadigaju i prijimlju frut od njih, a da daju vsako leto momu sinu jednu spodonju stomanju, a kada bude moglo samo fadigat iste verti, da mu je imaju dat. I kunfesa, da je dužan Franiću llijiću l(ibre) 2 (soldini) 10, a ženi Bernarda Turata l(ibre) 3, a popu Mikuli Pavačiću l(ibru) 1 (soldini) 10. Pušćam jednu mašu kantanu do let 4 na moj obhodnji dan i pušćam ves oficij. Pušćam, da me kladu v raku gospoje od Ruzarija i pušća(m) za raču(n) jednu ovcu. 1 još sam dužan u jedno mesto deset petic, a meni je dužan Šalvović jednu peticu i na njega teče fit od kuće od Antonije l(ibre) 4. Pušćam popu Matiju Žuvičiću libar 6, da moli boga za me. I to vse pušćam na mojih prokraduri zgora rečenih i pušćam njim vsakomu l(ibar) 6, a da učine, kako sam napravi(l). I ditetna je kuća i konoba, ča zaderži od kuće tin i konobi. Original se nalazi u sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu na papiru, pečata nema 39. U Zadru, 9. siječnja 1742. Nalaže se Ivi Kostiliću, da doveze u grad Zadar posječena drva. Mi Anton Barbaro, knez zadarski. Buduć g(ospodin) Ante Fafonić cinil posrid Ivana Visnića platit Ivi Kostiliću šicenje i da donese derva, kako šu še pogodili, zapovidamo istomu Kostiliću, da u put dovede u ovi grad ista derva u penu l(iba)r 50, ka će mu bit dvignuta platit sćetu i druge spise, ke budu tribi, naridivajuć šucen od Merljan, da intimaju ovi nas red. Iz Zadra 9. jenara 1742. Izvana: Bi ovi mandat intiman Ivi Kosteliću u Marijan, kako u njem zapovida, na 16. maja 1742. Original na papiru nalazi se u državnom arhivu u Zagrebu, s druge strane prevod talijanski, uz koji se nalazi suhi pečat.
