VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)

Strana - 198

zdola pisanimi. Pred rečenimi svedoci, tu prezente prodaje Jurić Fabijanić p. Jurja Mikuli Dehaniću p. Antona jedan bokun zemlje v kunfini Omišaljskom kuntradi na Jerkovnji, slobodnu, po štimi, sucu Pavlu Sučiću l(ibar) 15. Položena meju ove kunfini, od bure zemlja Jurice Franki, od juga zemlja redi p. Ivana G(r)ižanića, s trmuntani zemlja Tomaša Kraljića, z grbina put puplik, shranjajuć pravije kunfini i obligujuć se rečeni prodavač rečenomu kupcu mantinat rečenu prodaju pod obligacijon vsih svojih dobar, ke su i ke budu. Ki rečeni prodavač reče, da prodaje rečenu zemlju za skupit kaštalda s. Marije Mandalini, ča biše zastal fit rečenoj brašćini p. Petar Šalvović. I tu prezente kunfesa rečeni prodavač, da se oziva kuntenat i plaćen od rečenoga kupca za rečenu zemlju od rečenih l(ibar) 15 i daje mu poseg vičnji od danas njemu i njega redu. Pred svedoci Juro Franki p. Ivana, Ivan Pindulić p. Ivana. Referi Pet(ar) Turčić, oficijal od Omišlja, da je klical rečenu prodaju 3 prve nedilje za rečenim uštrumentom v Omišlji, kadi je zakon od mesta. Ja Pet(a)r Petriš, nod(a)r puplik sa oblastju od presvitle gospodi bnetaške, zneh z mojih at. Izvana: Uštrument Mikuli Dehanića p. Antona za bukon zemlje na Jerkovnji od Jurića Fabijanića. — so(ldini) 32. Original na papiru nalazi se u kr. sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu, pečata nema. 33. U Omišlju, 30. prosinca 1727. Pop Jurić Pavaćić daje pisati kundicilij svojoj oporuci. Va ime Hristovo, amen, let od Hristova rojstva 1727., indicijon 5. miseca decembra dan 30. v Omišlji v kući popa Jurića Pavačića p. Ivana. I tu va rečenoj kući nahodeći se rečeni pop zdrav života a pameti i razuma dobra, ki rečeni posla zvat k sebi mene nodara, prošeci me, da bih prišel va ovu njih poštovanu kuću pisati mu njega kundicilij u žuntu svoga tištamenta. Ki rečeni di, da hvali svoj tištament, viložeć punti, ke ne kasa po ovom kundiciliju i ča kasa, oće da bude kasano. I reče rečeni: Pušćam Ivanu Uraviću, sinu Mikulinu, moga pol dermuna na Lokvi s livelom, ki plaća poštovanomu kapitulu, za ljubav božju i da moli boga za me, a drugu polovicu Ivanu i Juriću Uravićem, ča su sini p. Ivana Uravića i da imaju i oni plaćat polovicu livela poštovanomu kapitulu od Omišlja za ljub(a)v božju i da mole boga za me. I reče rečeni: Pušćam Ivanu Uraviću, sinu Mikulinu, sedam redi brajad v Kaški poli Dolčini, a drugih sedam redi Juriću i Ivanu pIvana Uravića, a Luciji, ženi parun Badeja Šalvadora pet redi brajad' rečenih, a Jeleni, kćeri Mikuli Uravića rešto od rečenih brajad, a da