VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)

Strana - 108

U slučaju da se jave dve ili više država, koje bi isticale svoje pravo bilo u pogledu prečeg prava prekupa na neki muzejski predmet, koji je na prodaju, bilo u pogledu toga, da li takav predmet pripada onoj teritoriji, koja je njima ustupljena, i to na osnovu člana 196a. Sen-Žermenskog ugovora (177. ugovora u Trianonu) i ako zainteresovane države ne bi pristale, da austrijski stručnjaci presude, koja od njih ima više momenata u svoju korist, obavezuje se Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, prema odredbama ovog sporazuma (IV. deo), da će se stvar predati na arbitražu, čija se odluka ima doneti u roku od 6 meseca. Član XXIII. Austrija se obavezuje, da legitimisanim organima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca osigura, za njihove službene ciljeve, slobodan pristup i svim onim predmetima i aktima, koja se na njih odnose i koja su im potrebna za njihove studije, a to da bude u kancelarijsko vreme propisano za dotične zbirke ili zavode i u prisustvu jednog austrijskog činovnika. I to ne samo da je zajamčen slobodan pristup u čitaonicu, sobe za rad i kancelarije, nego i u prostorije izložba, depo-a i druge prostorije i to na taj način, da će ovi organi imati potpunu mogućnost, da označene predmete u spomenutim zbirkama inventarišu, proučavaju i fotografišu i da se pri tome slobodno služe svim administrativnim i naučnim aktima, naročito arhivalijama, inventarima, registrima, repertorijama, ekspedicionim knjigama i izvodima, administrativno-tehničkim dokumentima i ručnim bibliotekama. Kako u pogledu samih predmeta, tako i u pogledu administrativnih i naučnih akata ma koje vrste, pristupačnost je izrečno ograničena na one, koji su već postojali u momentu sloma bivše austrougarske monarhije i koji sačinjavaju prema inventarima sastavni deo ili pripadak dotične zbirke ili drugih državnih nadleštava. Ovo pravo pristupa proširuje se u istoj meri na materijal, koji je prema propisima instaliran, inventarisan i katalogiran, zatim na zbirke koje nisu organizovane kao muzeji nego sačinjavaju nameštaj zamkova, dvorova i letnjikovaca austrijske države i najzad na sastavne delove odredjenih zbirki, koji se nalazi u upotrebi takvih zgrada, kao pojedinačni predmeti nameštaja; ali se ne proširuje na ostale pojedinačne predmete nameštaja koja ne pripadaju zbirkama nego samo služe kao potrebna dopuna nameštaja, niti se odnose na same zgrade. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, obavezuje se, da će se postarati za to, da se njeni organi drže unutarnjih propisa, koji su do<