VJESNIK 2. (ZAGREB, 1926.)

Strana - 98

08 rečemo, kad se stvorio općenit pregled, jer se ovakav posao nikada ne može potpuno završiti, —• fiksirala su se glavna pitanja sama od sebe. Ova pitanja odnašahu se u prvom redu na tako zvani administrativno-praktični materijal, ali su istodobio dali i ključ za prosudjivanje naučno-historijskog. Bilo je dosta proučiti inventare pojedinih arhiva u Austriji i Ugarskoj, od kojih su neki i štampani, skupiti stanovitu količinu podataka iz znanstvene literature, koja se osniva na arhivalnom materijalu, i uvažiti neke kritične momente, koji su našim arhivima oteli velike količine materijala, o kojima će se kasnije progovoriti, pa da se uzmognu precizirati naši zahtjevi u svim smjerovima. Već se iz ovo nekoliko riječi vidi, da se zagrebački Državni Arhiv nije ograničio samo na onaj materijal, koji za nj ima osobito značenje i koji bi imao da bude njemu predan, nego je svoj rad, koji je započeo u decembru 1918. a nastavlja se i danas, udesio tako, da obuhvata sve arhivske interese čitave države, i naučne i administrativne, i da je u potpunom skladu s načelima arhivistike i s načelima, kojih se drže sve kulturne države. Na ovakav se posao dao zagrebački Arhiv skoro sam od svoje volje i za ovaj su posao njegovi činovnici žrtvovali mnogo truda i muke. Kad bi se god ukazala zgoda, pisalo se na javne i kompetentne oblasti, iznosili jedni ili drugi razlozi, ukazivao put, kojim bi trebalo krenuti i spremali nacrti za razne konvencije. Oblasti su vrlo malo uzimale u obzir njegove podneske i rijetko kada izdavale rješenja, koja bi bila u skladu s onijem, što se u podnescima isticalo i tražilo. Nešto od ovoga rada, došlo je i u javnost, naravski u onim oblicima, koji su podesni za javnost. Tako je na pr. pokojni ravnatelj dr. Bojničić napisao ove članke: »Hrvatska arkivalija u tudjink (Hrvatska Njiva, god. II., 1918., str. 807—809) i »Centralizovanje arhiva naše države« (Jugoslavenska Njiva, god. V., 1921., str. 523—525). Ja sam pak napisao ove: »Organizacija arhiva u državama zapadne Evrope« (Jugoslavenska Njiva, god. III., 1919., str. 523—525), »Prvi koraci naše arhivalne reforme« (ib. str. 626 do 627), »Kraljevski zemaljski arhiv u Zagrebu (ib. god. IV. str. 797 do 798), »Unsere Archivfrage« (Zagreber Tagblatt od 23. XII. 1922.), »Die Regelung unserer archivalischen Angelegenheiten mit dem Ausland« (ib. od 31: III. 1923.), »Die jugoslavisch-österreichische Archivfrage« (ib. 29. XII. 1923.), »Značaj savremenih arhiva« (Nova Evropa od 16. XII. 1920.), »Naše arhivalno pitanje do konca god. 1922.« (Narodna Starina knj. 3. str. 318—320), »Naše arhivalno pitanje do konca g. 1923. (ib. str, 257—258), »Arhivi i arhivski ugo-