VJESNIK 1. (ZAGREB, 1925.)

Strana - 199

199 Bokeljski brodovi prevažali su trgovinu. Izvažali su domaće proizvode na glavna trgovišta Jadranskoga, Sredozemnoga i Crnoga mora, te dovažali onamošnje plodine u ove naše strane. Ovom trgovinom bokeljski brodovi podigli su bili Boku Kotorsku do onog blagostanja i procvata, kojim je evala koncem XVIII. i na početku XIX. vijeka. A. Milosevic. Slovenci i hrvatski sabor godine 1848. U 12. g Vjesnika kr. hrv.-slav.-dalm. arkiva god. 1910. priopćio sam članak: „Slovenci za sjedinjenje s Hrvatskom g. 1848." U tom sam članku pribrao neke molbe Slovenaca, koji su g. 1848. počeli da se združe s Hrvatima Ove sam molbe našao u jednom svežnju spisaka iz knjižnice dra. Ljudevita Gaja. Slovenci su gledali u hrvatskoga bana Josipa Jelačića, kao u svoga mesiju. Njegovo bansko dostojanstvo tako im je imponiralo, da su ga u jednoj izjavi imenovali „kralj u Zagrebu". Donoseći o toj mojoj radnji dr. Ilešić oveći prikaz u „Cärniolj" (Ljubljana god. 1910. str. 156—159) priopćio je dopis, koji su 30. VII. 1848. donijele „Srpske Novine" (Beograd) o toj stvari. Taj dopis iz Zagreba 11. V. 1848. veli: „Pisma, koja nam iz gornjih strana naše domovine dolaze, sva se slažu u.to me, da je narod slovenski krepko prionuo za narodnost svoju, i da ne će da zna za svezu njemačku (Deutsches Bund). Istina je, da su u onim stranama raspisani izbori za taj njemački parlamenat, da seljak slovenski dolazi do mjesta izbora. No kad tamo, on zajedno izjavlja, da ne će da bira poslanika, preteći svakome slabome svome bratu, koji bi se mašio u taj posao, da će mu živu ruku odsjeći. U Sevnice (Lichtenwald) na Stajeru došli su seljaci, da izberu poslanika, te izabravši ga kazaše mu, da ako ne izradi tamo u Frankfurtu, da se svi Sloveni slože s Hrvatskom i Slavonijom, nek im se ne vrati živ kući. Pa kad na to ne prista, bogme zlo, i jedva te se živ kurtalisa, izjavivši svečano, da on ne će tamo da ide." Ilešić veli: V direktni svezi s Deželićevim odkritjem pa je to, kar raspravljam v „Bleiweisovem Zborniku" na str. 282. v 3. opombi pod tekstom. Zasledil sem v nekaterih novinah poročilo o mnogoštevilnoj „kranjski" (slovenski) deputaciji, ki je 6. junija hrvatskemu saboru izročila peticijo o svezi s Hrvatsko z već tisoć podpisi. Ta „kranjska" deputacija mi je bila došle zagonetka; razgonetnila nam jo je, evo, Deželičeva objava. Ta slovensko-hrvatski pokret je mogel dati povod polooficielni brošuri, ki so jo koncem maja 1848. uradni okrožni posli širili med narodom, brošuri »Kranj Kranjcem" (opisal „Otkriti srčni Kranjc"), ta brošura je v vlasti s gospodarskega stališća v nebo povzdigovala zvezo z Nemci in odvraćala od Horvatov („Bleiweisov Zbornik" 310—311). Sploh je želja po zvezi s Hrvatsko tem bolj stopala v ospredje, čim bolj so Nemci tu do slovenske dežele silili v Frankfurt (ib. str. 505). S. tim se povsem strinja dejstvo, da Deželićeve izjave isto tako odbijajo zvezo s Frankfurtom, kakor si žele sveze s Hrvatsko. Sad mi je u rukama i peticija slovenska od 4. roženeveta (juna) 1848. koja je predana hrv. saboru, te se nalazi pohranjena u državnom arhivu u Zagrebu među saborskim spisima. Ja taj spisak priopćujem ovdje u cijelosti: • . Prešlavni sabor trojedne kraljevine! Prišel je od nas že davno pričekovani čas, da se mi po kervi ino narodu brati, ino k temu še bližnji sosedi sporazumimo ino v bratinsko vzajemnost stopimo. Mi Slovenci, mala vejica velikega stebla slavjanskoga rastergani skoz dobro zvito narodnost našo podkopajučo politiku, niti sebe sami med soboj nismo poznati mogli, ino s tim manje še Vas, naše bližnje junačke brate. Ah zdaj je previdnost božja obznanojoča slobodo ino samostalnost vsim rarodom, zaterla zapreke k tere so narode enega plemena razdelivale ino najsvetešo posestvo: usudnost v roke vsakega naroda položila. Nam se teda zdaj nalaga, muževno braniti, kaj je večna nam pravica podelila, naše je torej zdaj, da razmimo čas, da si budočnost veselo ino slavno pripravimo. AI da smo