VJESNIK 1. (ZAGREB, 1925.)
Strana - 13
13 dant les-dix dernières années". Kad u versailleskom ugovoru nema ovakove općenite odredbe, jasno je, da su naročite. kulturno histori č ke prilike država, koje su nastale na itaj macin, što su se veći dijelovi austro-ugarskih zemalja odcijepili od, negdašnje zajednice, pa, ili postali samostalni ili s drugim zemljama ili državama stvorili veće samostalne političke cjeline, tražile, da se u ugovor unese jedna odredba, kojom će se moći njima zadovoljiti. Ali iz ove seodredbe ne smije zaključiti, da je s njome sve svršeno i da za nove države nema u austrijskim i madjarskim zemljama ništa više da traže. Prema tome može i ona da dade dovoljno poticaja ža razne interpretacije. Riječi „qui en ont été éloignés pendant les dix dernières années" saint - germainskog ugovora zamijénjuje "triànonski riječima „qui en ont été éloignés depuis le 1. janvier 1868". Jasno je, da je uzrok ovom razilaženju ugarsko - hrvatska nagodba, ali önda je trebalo da i stilizacija ovog člana bude barem donekle jasnija i tacnija nego što zaista jest. Riječi „territoires cédés" mogle su se ograničiti ha Vojvodinu, a za Hrvatsku i Slavoniju, čiji se državnopravni položaj nije nikada poimao u svijetu onako, kako su ga Madjari tumačili 1 ), mogao se izabrati tačniji izraz. Italiji je u obim ugovorima zajamčeno jedno osobito mjesto. Za nju se kaže: „Cette dernière période, en ce qui concerne l'Italie, remontera à la date de la proclamation du Royaume (1861.)". Isti Čl. 193. saint-germainskog ugovora obavezuje nasljedne države austro - ugarske monarhije, da i one njoj pred adu jedan dio pisanog materijala. Ova odredba glasi: „Les nouveaux États nés de l'ancienne monarchie austro - hongroise et les États qui reçoivent une partie du territoire de cette monarchie, s'engagent, de leur coté, à rendre a F Autriche les actes, documents et mémoires ne remontant pas à plus de vingt années, qui ont un rapport direct avec l'histoire ou l'administration du territoire autrichien et qui éventuellement se trouveront dans les territoires transférés". To je isto zajamčeno Madjarskoj u čl. 178. trianonskog ugovora. U trianonskom je ugovoru pitanje arheoloških i naučnih predmeta te umjetnina spojeno s pisanim materijalom historičkog karaktera (§ 177. al. 2—5), dok je u saint-germainskom tome posvećen jedan posebni član, 196. Tu se radi o onim predmetima, koji se nalazahu u državnim, austrijskim, ugarskim i austro - ugarskim (zajedničkim) zbirkama, te u zbirkama carsko kraljevske kuće. Ove odredbe ne obavezuju ni Austriju ni Madjarsku na neposrednu predaju tih predmeta, nego na pregovaranje s nasljednim državama da se dodje do prijateljskog sporazuma. Ako u roku od 20 godina ne dodje do takvog sporazuma, oirda mogu i Austrija i Madjarska raspolagati njima po miloj volji. l ) Vidi n. pr. Keller, Oesterreiehisches und Ungarisches Staatsrecht str. 206—207.
