ARHIVSKI VJESNIK 31. (ZAGREB, 1989.)

Strana - 172

Recenzije i prikazi. Arhivski vjesnik, 31/1988. sv. 32, str. 159—207. ARGENTINSKI ARHIVI Septembra meseca 1979. god. bio sam u privatnoj poseti rođacima u Republici Argentini. Na ovaj sam put krenuo u želji da upoznam svoje bliske rođake koji su našu zemlju napustili još 1918. godine kao ekonomski emigranti. Posetio sam provinciju Cako u kojoj živi Oko 10 000 jugoslovenskih iseljenika, uglavnom ekonomskih emigranata, koji su ovu provinciju naselili u periodu između 1904. i 1931. godine. Na ovaj daleki «put pošao sam s malom strepnjom zbog neizvesnosti i nepoznavanja prilika i ljudi u Argentini. Međutim, već pri prvom susretu sa svojim rođacima i našim iseljenicima osećao sam se kao među svojima. Ovi naši divni ljudi ne samo da odlično govore naš jezik (i to generacije rođene u Argentini), već održavaju sve naše običaje i prenose ih na potomke. Bio sam iznenađen koliko ih interesuje i koliko dobro znaju za sva zbivanja u novoj Jugoslaviji i kako sa zadovoljstvom prate razvoj svoje postojbine. Mnogi od njih održavaju veze sa svojim rođacima u Jugoslaviji, a neki od njih su bili i u poseti. Pored provincije Ćako, upoznao sam delimično provincije Korijentis i Misiones. Divio sam se lepoti slapova reke Iguasu koji su po veličini i lepoti drugi u svetu (posle Nijagarinih), a posetio sam i glavni grad Paragvaja Asunsion. Iz provincije Ćako vratio sam se prezadovoljan jer sam upoznao svoje rođake i stekao mnogobrojne prijatelje, a zahvaljujući njima upoznao i deo prirodnih lepota ove prirodno bogate i prostrane zemlje. U odlasku i povratku put me je vodio preko Bujenos Airesa u kojem sam proveo nekoliko dana. To je bila prilika da se poseti Glavni državni arhiv u Buenos Airesu. Naš ljubazni ambasador Momčilo Vučeković pobrinuo se da mi za prevodioca dodeli jednog službenika naše ambasade. Poseta je bila najavljena u popodnevnim časovima. Primio nas je glavni direktor dr. Cesar Garsia Beleunke i načelnik odeljenja za smeštaj arhivske građe Jose Castelleo. U zaista prijateljskom i kolegijalnom susretu imali smo priliku da razmenimo mišljenja i ukažemo na teškoće koje su po pravilu skoro u ćelom svetu jednake (finansiranje, prostor, kadar

...). Inače je poseta prihvaćena sa zadovoljstvom. Glavni direktor je naglasio da je veoma zadovoljan i u pozitivnom smislu iznenađen kada arhivist iz bilo kojeg mesta na svetu poseti Arhiv spontano, bez protokola i nenajavljen. U tome se izražava lepota i solidarnost arhivske struke na svim meridijanima sveta. Jedino je na taj način (ne samo savetovanjima, okruglim stolovima i kongresima) moguće zajedno naći rešenja za prevazilaženje problema u toj do sada zanemarenoj delatnosti. Također smo razmenili publikacije. Naime, od njih sam dobio publikaciju Indice Tematice General-Periodo Nacional Gobierno, Buenos Aires, Argentina 1977, časopis koji izlazi svake godine. U zamenu dao sam im Priručnik iz arhivistike, Zagreb 1977. i Rečnik arhivske terminologije, 1972. koji je izdao Savez arhivskih radnika Jugoslavije. (Vrlo je interesantno da Glavni nacionalni arhiv u svojim časopisima, a za svaku proteklu godinu, objavljuje kada je ko i iz koje zemlje učinio i personalnu posetu Arhivu, koje i koliko je publikacija dobio ili primio po osnovu razmene i iz koje zemlje. Tako, u časopisu br. 8 od 1979. godine na strani 223 piše »Popović Jovan, pomoćnik direktora Arhiva Jugoslavije bio je primljen od strane Generalnog direktora Cesara A. Garsia Beleunke sa kojim je vodio razgovore i bio upoznat sa organizacijom rada Arhiva i njegovim poslovanjem. U istom broju časopisa na strani 196 piše 172