ARHIVSKI VJESNIK 29. (ZAGREB, 1987.)
Strana - 71
Olga Giler, Postupak izlučivanja bezvrednog registraturskog materijala u opštinskim sudovima socijalističkog perioda. Arhivski vjesnik, 29/1986. str. 69—73. jedinstvene liste, i koje treba koristiti prilikom izrade konkretnih lista opšinskih sudova, su ovi: 1. Koncepcija liste Opštinskog suda treba da prati sistem arhiviranja predmeta i akata. Arhiviranje kod tih sudova uvek je bilo predviđeno Sudskim poslovnikom i dosledno primenjivano. 2. Svi izrazi za evidencije koje vode opštinski sudovi u svom tekućem poslovanju i izrazi za akte i predmete sudovanja — preneti su iz zakonskih tekstova i Sudskog poslovnika. Njihova transkripcija, u cilju eventualnog približavanja ili opisnog obrazlaganja za potrebe arhiva, nije korišćena — jer bi to moglo da dovede do poremećaja efikasnosti tekućeg obeležavanja akata i predmeta s rokovima čuvanja te usporavanja odabiranja arhivske građe u samim sudovima. 3. Jedinstvena lista rađena je s maksimalnom sveobuhvatnošću akata i predmeta iz nadležnosti opšinskih sudova, i njene eventualne izmene i dopune mogu uslediti samo ukoliko je posle 1975. god. donet novi propis na određenoj teritoriji o opštinskim sudovima i njime promenjena delatnost ili delokrug opštinskih sudova. Razlika među opštinskim sudovima javljaće se inače, samo u pogledu broja dokumenata, ali ne i u pogledu njihove vrste i sadržaja. Izuzetak od te prethodne konstatacije odnosi se samo na poglavlje u listi »Zemljišno-knjižni predmeti«. Naime, neki sudovi nemaju zakonsku nadležnost i obavezu vođenja zemljišnih knjiga. U tome slučaju te vrste predmeta i neće biti obuhvaćene listom konkretnog opštinskog suda koji to nema u svojoj nadležnosti. Pitanje osnovnih kriterijuma primenjenih prilikom utvrđivanja rokova čuvanja akata i predmeta opštinskih sudova, pokazalo se prilikom izrade liste kao veoma složen problem. Dva osnovna kriterijuma poštovana su do kraja, a to su: kriterij um sadržaja spisa i kriterij um kompletiranja spisa, jer u opštinskim sudovima kao prvostepenim kompletiraju se i čuvaju i spisi sudova koji su rešavali taj predmet u drugom ili trećem stepenu. Jedan bitan momenat, u kontekstu primene određenih principa prilikom utvrđivanja rokova čuvanja, prvi put je primenjen u listi i konsekventno sproveden do kraja, a to je odstupanje od arhivističkog pravila da prilog deli sudbinu predmeta. Naime, u okviru celine predmeta, svih oblika sudovanja, utvrđeni su različiti rokovi čuvanja za delove spisa u jednom predmetu. Npr., pravosnažne osuđujuće presude, odluke i rešenja te zapisnici o većanju i glasanju kod određenih krivičnih predmeta, parničnih predmeta, vanparničnih predmeta i ostavinskih predmeta čuvaju se TRAJNO, dok ostali delovi tih predmeta imaju utvrđene operativne rokove čuvanja. Sadržajno vrednovanje ostalih pismena, u navedenim predmetima, pokazalo se da nemaju istorijski značaj osim za izricanje presude, donošenje odluke i rešenja. Ta pismena sa svim bitnim elementima, i sadržaja i perioda kada su nastali, preneta su u sadržaj presude, odluke ili rešenja. Primena toga 71
