ARHIVSKI VJESNIK 17-18. (ZAGREB, 1974-1975.)

Strana - 388

osnovi četiriju Ženevskih konvencija o poboljšanju sudbine žrtava rata od 12. VIII 1949, još su neposrednije potakle upotpunjavanje nacionalnih krivičnih zakonika odgovarajućim normama o zaštiti kulturnog blaga.

205 Prvi jugoslavenski krivični zakonik koji pozna krivično djelo »uništavanja kulturnih i historijskih spomenika« jest Krivični zakonik iz 1951. god. Njegov čl. 132. propisuje: »Tko kršeći pravila međunarodnog prava u vrijeme rata ili oružanog sukoba naređuje ili vrši uništavanje kulturnih i historijskih spomenika i građevina, ili ustanova namijenjenih nauci, umjetnosti, odgoju ili humanitarnim svrhama, kaznit će se zatvorom ili strogim zatvorom«. Prigodom revizije Zakonika ostala je definicija krivičnog djela ista, a samo je kazna izmijenjena tako, da je predviđena isključivo kazna »strogim zatvorom«. S takvom modifikacijom, to je i danas važeća norma u Krivičnom zakoniku SFRJ.

206 Citirana definicija iz čl. 132. Zakonika formulirana je god. 1951. prema čl. 56. Haških pravila rata iz 1907. god.

207 Nakon što je Jugoslavija 29. XII 1955. ratificirala Konvenciju o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba od 14. V 1954. moglo bi se spomenutu definiciju bolje prilagoditi i naprijed citiranom čl. 28. ove Konvencije.

208 205 Vidi: Objašnjenja uz nacrt Krivičnog zakonika FNRJ. Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje. Beograd 1951. Izd. Službenog lista FNRJ, str. 209 i slijed. Ženevske konvencije ratificirala je FNRJ 28. III 1950, a Konvenciju o genocidu 21. Vi 1950. Bilo je prijedloga, da u ovu potonju konvenciju uz fizički 1 biološki genocid uđe i »kulturni genocid«, ali to nije prihvaćeno (Isto, str. 214). 206 Vidi: Krivični zakonik. VT dopunjeno izdanje. Priredio M. Jemrić, Zagreb 1974. Izd. Narodne novine. Zbirka pravnih propisa, sv. 79. 207 Jugoslavija se smatra vezanom i odredbama ovih Haških pravila iz god. 1907. Vidi cit. Objašnjenja... str. 221. Spomenuti čl. 56 glasi: »Les biens des communes, ceux des établissements consacrés aux cultes, à la charité et à l'instruction, aux arts et aux sciences, méme appartenant à l'Etat, seront traités comme la propriété. Toute saisie, destruction ou degradation intentionelle de semblables établissements, de monuments historiques, d'oeuvres d'art et de science, est interdit et doit ètre poursuivi«. 208 Ovaj čl. 28 Konvencije o zaštiti kulturnih dobara formuliran je djelomično prema srodnoj odredbi u Ženevskim konvencijama. Npr. u Ženevskoj konvenciji za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika suhozemnih vojnih snaga, njen čl. 49 glasi: »Visoke strane ugovornice obavezuju se, da će poduzeti potrebne zakonodavne mjere, da utvrde odgovarajuće kaznene sankcije koje Se se primijeniti na osobe koje učine ili izdaju nalog da se učini koja od teških povreda ove koncencije navedenih u slijedećem članu«. Zatim se u čl. 50 specificiraju navedene »teške povrede«. Ovakva specifikacija nedostaje u Konvenciji o zaštiti kulturnih dobara, pa ona u tom pogledu zaostaje za Ženevskim konvencijama. U Ženevskoj konvenciji o poboljšanju sudbine ranjenika i bolesnika iz 1929. god. bila je također već unesena obaveza država, da u ovom zakonodavstvu propišu kažnjavanje pljačke i zlostavljanje ranjenika i bolesnika kao i zloupotrebe znaka Crvenog križa. No, to se smatralo nedovoljnim, pa je u Ženevskim konvencijama iz 1949. god. materija razrađena i specificirana, kako i gornji primjer kazuje; za sve 4 konvencije vidi: I čl. 129—130; II čl. 49—50; III čl. 50—51; IV čl. 146—147. K tome u sve 4 konvencije iza citiranih članova slijedi i ova odredba: »Nijedna ugovorna strana ne može osloboditi samu sebe, niti drugu Stranu ugovornicu, odgovornosti koju je ona sama ili ta druga Strana ugovornica na sebe navukla uslijed povreda predviđenih u prethodnom članu«. Ovakve odredbe nema u Konvenciji o zaštiti kulturnih dobara, koja predviđa samo odgovornost fizičkih osoba, a izostavlja odgovornost države. Na Haškoj konferenciji 1954. god. sovjetska je delegacija predlagala, da se unese i odredba o odgovornosti države, ali taj prijedlog nije prihvaćen (v. Rubanik K. P., Gaagskaja konvencija 1954. g. o zaščite kul'turnyh cennostej v slučae vooružennogo konflikta. Sovetskoe gosudarstvo i pravo, br. 8 — 1957, str. 119). Iako je Jugoslavija ratificirala Konvenciju o zaštiti kulturnih dobara još 29. XII 1955, i u nekim najnovijim komentarima Krivičnog zakonika, uz čl. 132, ne spominje se ta Konvencija, već samo čl. 56 Haških pravila rata iz god. 1907, te »Deklaracija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba« vlade FNRJ od 20. XI 1954.!! Vidi npr. izdanje Krivičnog zakonika iz 1974. god. citirano u našoj bilješci br. 206. 388