ARHIVSKI VJESNIK 17-18. (ZAGREB, 1974-1975.)

Strana - 321

jednom međunarodnom konvencijom«.

10 Značenje ove inicijative nije samo u aktivnom javnom istupu kulturnih radnika,

11 nego svakako i u isticanju načela o univerzalnosti, o općečovječanskoj vrijednosti kulturnih dobara, a uz to i u naglašavanju potrebe donošenja jedne posebne međunarodne konvencije baš o zaštiti kulturnih dobara. Sve te i srodne inicijative i prijedlozi nesumnjivo su utirale put i olakšali donošenje onih pravila o zaštiti kulturnih dobara u ratu, kakve nalazimo u zaključcima Prve haške mirovine konferencije, održane 1899. godine.

12 Na Konferenciji je uzelo učešće 26 država. Od tadašnjih evropskih država nisu bile zastupan jedino: Andora, Lichtenstein, Monaco i San Marino. Od vanevropskih država učestovale su: Mexico, USA, Kina, Japan, Perzija i Sijam. Južnoameričke države, osim Brazila, nisu bile uopće ni pozvane, a to uslijed protivljenja USA. Engleska se usprotivila pozivanju Egipta i Transvaia. Papa nije pozvan zbog protivljenja Italije, koja se bojala, da on na takvoj uglednoj međunarodnoj konferenciji ne postavi pitanje ponovne uspostave crkvene države. Bugarska je učestvovala usprkos negodovanju Turske, a Crnu Goru su zastupali ruski delegati. Još u toku priprema Konferencije dogovoreno je, da će glavna tematika raspravljanja biti: sredstva i načini za ograničavanje neprestanog porasta ratnog naoružanja, te, uklanjanje ratnih sukoba mirnim rješavanjem sporova. Detaljizirani program obuhvatio je skoro isključivo pitanja međunarodnog ratnog prava. Među njima su bila i pravila rata na kopnu, uglavnom već ranije sistematizirana i pripremljena u »Projektu deklaracije« konferencije u Bruxellesu 1874. god. i u »Oxfordskom priručniku« iz 1880. godine. 10 Engstier L., n.d. str. 204—205, bilješka 655. Program Kongresa bio je ovako najavljen: »I. Legislation. 1. Étude d'un pro jet de conventions internationales pour la protection et la conservation des monuments et des oeuvres d'art. Mesures de preservation en temps de guerre. Dispositions en cas de détournements, etc. 2. Examen des ameliorations qu'on pourrait apporter aux dispositions de la loi du 30 mars 1887. Etude des diverses ligislations. 3. Étude des dispositions qui peuvent étre utiles pour assurer l'aspect pittoresque et artistique des villes; trace des voies publiques, mesures de voirie, grattage et nettoyage des edifices, affichage. Dispositions speciale relatives à la conservation des monuments ou ob jets d'art interessant l'art ou l'histoire. II. Enseignement. Rapports qui unissent la conservation des monuments et l'ensignement. Quelle peut ètre l'influence des progrès de l'éducation artistique sur la conservation des monuments? III. Beaux-Arts. Des moyens d'assurer la conservation des monuments: consalidation, restauration, additions ou suppressions. Des avantages et des inconvinients des grandes percées aux abords des monuments publics«. Vidi: Congrés international pour la protection des monuments. Fase. No. 1. Organisation du Còngrès (Paris 1889. Ed. Ministére du commerce, de l'industrie et des colonies), str. 3. 11 Skup je održan u Parizu 1889. godine, za trajanja svjetske izložbe, kada je održan i prvi svjetski kongres mira, te kada je osnovana i Interparlamentarna unija. Neposredno pred otvaranje izložbe u Parizu, Rusko arheološko društvo uputilo je apel za osnivanje međunarodnog »Crvenog križa za zaštitu spomenika«. 12 Conference internationale de la Paix. La Haye 1899. Vidi i: Renault L., n.d. str. 1—46; Deltenre M., n.d. str. 66—151. 21 Arhivski vjesnik ,321