ARHIVSKI VJESNIK 16. (ZAGREB, 1973.)
Strana - 407
više raznih strojeva i aparata u tu svrhu. Kako je E. Alkalaj prešla iz Nacionalne biblioteke u Sofiji u Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku u Jeruzalemu (Izrael), to je sada ova metoda i tamo uvedena u redovitu praksu, s time što je konstrukcija samog stroja doživjela dalja usavršavanja 24 . Nekoliko takvih strojeva prodano je i u više ustanova u USA. Pri ručnom postupku dokument se stavlja na deblji file, ravnomjerno navlaži kako ne bi imao nabora, a onda se žlicom ili nečim sličnim mjesta koja nedostaju nadolijevaju već prije pripremljenom papirnom masom. Zatim se sve prekriva drugim slojem filca i dobro ispreša. Pošto se ocijedi suvišna voda, na mjestama koja nedostaju nastaje »popuna« od papira, čija se vlakna isprepleću s vlakancima papira dokumenta, a tek minimilno prelaze rubove oštećenja na originalnom dokumentu. Pri ručnoj izvedbi za rad je potrebna velika vještina i uvježbanost, a utrošeno vrijeme nije bitno kraće od onoga potrebnog za normalno ručno restauriranje, za razliku od izvedbe na stroju. Na stroju je postupak puno jednostavniji, a i brži. Dokument se stavlja na čvrsto, vrlo gusto metalno sito, oko kojega se nalazi okvir različite visine (ovisno o izvedbi stroja), koji se obično može dignuti kao poklopac. List se na situ isto tako prvo navlaži kako bi se izravnali nabori, spusti se okvir te se nalijeva papirna masa. Ovisno o izvedbi stroja, ispod sita s dokumentom uključuje se vakuum ili se naglo otpušta voda, tako da papirna masa manje ili više naglo prolazi kroz dijelove koji nedostaju na dokumentu. Tako nastaje više ili manje homogeni list, koji se onda suši, a prema potrebi naknadno premazuje ljepilom, najčešće na bazi metilceluloze ili polivinilacetata. Količina istovremeno restauriranih listova ovisi u prvom redu o veličini sita, jer se listovi mogu poslagati po cijeloj njegovoj površini. Potrebna papirna masa dobiva se ili usitnjavanjem a zatim kuhanjem i odgovarajućim razrjeđivanjem starog ili kojeg drugog pogodnog papira, ili direktno od koje tvornice papira. Smatra se najboljim da papirna masa bude priređena od lanenih ili pamučnih vlakanaca. Može joj se prema potrebi dodati i neko ljepilo, zatim se može tonirati prema boji dokumenta koji će biti restauriran. Količina suhe tvari u papirnoj masi treba odgovarati stvarnoj površini dijelova koji nedostaju na dokumentima, kako novonastale »popune« ne bi bile ni suviše debele ni suviše tanke u odnosu na papir dokumenta. Potrebna količina suhe tvari u masi može se izračunati, uzimajući u obzir stvarnu površinu dijelova koji nedostaju a obično to radnik nakon nekog vremena i stečenog iskustva u radu može ocijeniti i »od oka«. Metoda restauriranja dolijevanjem prvorazredna je pri restauriranju dokumenata teško oštećenih od insekata (bezbroj malih rupica oštrih rubova, dok je sama podloga čvrsta), pogotovo ako se izvodi na stroju. Međutim, restauriranje dokumenata oštećenih od vlage i plijesni, kada je veći dio lista slab i prhak, daje daleko skromnije rezultate, a često se za pojačavanje lista 16 Karl Trobas, Restaurierungsarbeiten am Stockurbar von 1414, »Mitt. d. IADA«, 3 (1971) 37, Str. 35—44. 17 Karl Trobas, Anfaserung — Anfaserungsgerät — Faserstoffe, »Der Archivar«, 25 (1972) 4, Str. 401—408. 18 Franz Rockel, Vom Blattbildner zum Anfaserungsgerät. 2. Internationaler Graphischer Restauratorentag 1971, Biblos-Schriften-Band, 69, Wien 1972, str. 77—85. 19 Günter Brannahl, Fehlstellenergänzung und Papierverstärkung. Ein Beitrag zur Massenkonservierung wassergeschädigter Hadernpapiere, »Mitt. d. IADA«, 2 (1970) 34, str. 241—251. 20 Günter Brannahl, Papiergusverfahren, 2. Internationaler Graphischer Restauratorentag 1971, Biblos-Schriften-Band, 69, str. 101—109. 21 Johann Hofmann, Restaurierungsversuche mit Papierbrei, »Mitt. d. IADA«, 3 (1971), 37, Str. 23—24. 22 Helmut Bansa — Friedrich Butz, Papierangiessen, »Maltechnik«, 3/72. 23 Johannes Sievers, Zum Münchener Papierangiessgerät, »Mitt. d. IADA«, 3 (1973) 44, Str. 419—421. 24 Ein neues Anfaserungsgerät, »Mitt. d. IADA«, 3 (1972) 40, str. 229—230. 407
