ARHIVSKI VJESNIK 14. (ZAGREB, 1971.)

Strana - 186

Dana 30. 10. 1923. javio se na telefon Dr. Ratz i pozvao Radića u Golders Gren u II kat, našto je Radić pristao i pozvao sobom Massona rekavši, da neće sam ići. Dr. Ratza su zatekli u krevetu, jer je bio bolestan, te njeko vrijeme razgovarali, a u to su u sobu unišla dvojica muškaraca, jedan star oko 60 godina, a drugi oko 47 godina. Kad je ovog drugog Radić vidio, bio je uzrujan, a na to su ona dvojica s Radićem otišla u drugu sobu, a on Masson ostao s Drom Ratzom. Ona su dvojica bili, kako je kasnije saznao, i to onaj stariji grof Szapary, a onaj mladji Dr. Unkelhäuser. Kad je poslije pitao Radića, tko je onaj mladji gospodin, rekao mu je Radić, da je vrlo ugledan ministar iz Budimpešte, koji je došao, da s njim uredi ugovor. Ugovor da je gotov, samo mu treba dati oblik i potpisati ga. Dana 30. 10. 1923. došao je Unkelhäuser k Radiću i s njim ostao zabavljen u sobi, a isto tako i dana 1. 11. i 2. 11. 1923. Poslije su došli ponovno Unkelhäuser i Szapary k Radiću, ali ga nisu zatekli kod kuće, te je njemu Szapary kazao, neka reče Radiću, da ne dolazi k njemu, ako ga zatreba, nego da ga o tom obavijesti, te mu je napisao i adresu kod g. Tordaya. U subotu dne 3. 11. 1923. pitao je on Radića, da li je što obavio s Unkelhäuserom i da li je potpisao, na što mu je Radić rekao, da nije potpisao, nego da će možda te večeri ili prekosutra. Nije pitao Radića, o čem radi ugovor; jer nije htio svojim pitanjima postati napadan i sumnjiv. Znao je samo da se radi o jednom ugovoru, ali kakav je to bio ugovor, nije znao ni onda, a ne zna još ni sada. Dana 7. 11. 1923. pošao je na adresu Torday te tu dobio pismo slijedećeg sadržaja: »Dragi gospodin Masson(!) donosilac ovih redaka je dvorski savjetnik g. Torday, koji je iz usluge pripravan da posreduje izmedju mene i Vas. Molim Vas primite ga i odgovarajte na njegova pitanja«. Potpis je bio »Bela brada«, a to je bio grof Szapary. Dana 8. 11. 1923. bili su kod Tordaya gdje je bio i grof Szapary, Radić je doduše oklijevao ići, ali ga je bn nagovorio da ide. Kad je Szapary rekao Radiću, da su Srbi već odkrili, da je s njim imao sastanak, bio je Radić vrlo nezadovoljan, te je nastojao, da što prije ode, pa je u opće cieli taj posjet kod Tordaya Radića ozlovoljio. Putem je pitao Radića, videći njegovu zlovolju, zar vam grof ne pomaže i nije li on pozvao ovamo za Vas Unkelhäusera. Radić mu je odgovorio: »To stoji, Unkelhäuser je napisao za mene jedan dokumenat da ga potpišem, a bio je opunovlašten od svoje vlade da ga takodjer potpiše, nu kad sam ja promijenio dokumenat, kako sam ja htio, rekao je, da ga ne može potpisati, nego da mora tek otići u Budimpeštu i pokazati dokumenat svojoj vladi. I grofova je osobita želja bila, da ga potpišem, te mi je rekao, da će mi oni doći u pomoć, ako dignem revoluciju, nu to nije dobro za me, nego samo za njega.« Na njegovo pitanje hoće li se Unkelhäuser opet vratiti, rekao je Radić, da neće. Nije poslije vidio ni Szaparya ni Unkelhäusera, da su se sastali sa Radićem. Szapary mu je rekao, da je Unkelhäuser došao iz Budimpešte, da sačini ugovor s Radićem. Ne zna iz vlastitog opažanja, ali su mu njegovi ljudi, koje je postavio da paze na Radića, kazali, da je Radić 1. 10. 1923. sa svojom gospodjom bio u Magjarskom poslanstvu, da su vidjeli, kako je Radić mien jao s jednim gospodinom kraj prozora neke papire, a mogle su biti putnice. Nije razumio što je Unkelhäuser razgovarao s Radićem, niti je mogao saznati, o čem oni pregovaraju, jer nisu govorili ni engleski ni francuski, a on drugog jezika ne razumije. Isto tako nije razumio ni što je Szapary s Radićem govorio. 186