ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 90

b) telegram g. Trumbića od 3-II o.g. Br. 76 (Strogo Pov. Br. 74 Min. in. delà) o sastanku i razgovoru njegovu sa Mileranom po pitanju Jadranskom. Telegrami su prodiskutovani. 2) Ministar Vojni čita tekst vojne konvencije između našeg Kraljevstva i Republike Čeho-Slovačke za odbranu. Savet je diskutovao ovu konvenciju i u ranijoj jednoj sednici i dao svoje primedbe. Te su primedbe i izmene unesene sada i Savet je primio kao nacrt, s tim da kada se razrade pojedine odredbe izneti stvar savetu na konačno odobrenje. 3) Pročitan je telegram g. Hribara*

0 od 2-II- o.g. iz Praga Br. 73 (kojim javlja da mu nov engleski poslanik Klerk izjasnio u ime svoje vlade: da Mađari mogu vaspostaviti monarhiju). Tim povodom a povodom i saznanja, da će na presto Ugarske doći Habzburgovci, g. Min.[istar] Un.[utrašnjih] Delà Sv. Pribićević predlaže da se interveniše i diplomatski i oružanom silom protivu Mađarske, da joj se osujeti ova namera. On predviđa vrlo teške i štetne posledice, od vaspostaive Habzburgovaca u Pešti

61

. G. Korać je za Oružanu intervenciju pored diplomatske, ako bi došao za monarha izabran ko iz dinastije protivnih država našem jedinstvu (Habzburgovci, Hohencolerni, Koburzi) a za ostale misli da bi bila moguća diplomatska akcija. Odlučeno: obavestiti o tome Austriju, Čeho-Slovačku i Rumuniju da se učini s nama zajedno protest protiv ovoga. 5) U ovom času prispeo je telegram g. Pašića od 3 feb.[ruara] o.g. PBr. 5417 po pitanju Jadranskom koji je vladi saopšten. • 6) Pročitani su telegrami prispeli sa Cetinja o prilikama u Crnoj Gori. 7) Minist.[ar] Unutr.fašnjih] delà referiše: da se povodom puča u Trogiru, ima da povede istraga i pošto se od Savezničke tamošnje vojne vlasti ne dopušta da slučaj izviđaju i sude naše vlasti vojne, to moli za odluku da taj slučaj izvide i sude građanski sudovi. Savet odobrio to. Beležio K. L. Timotijević 60 Dr Ivan Hribar (1851—1941), slovenački političar jedan od lidera Narodno-naprednjačke stranke za Kranjsku, poslovni predstavnik češkog kapitala u Sloveniji, a u politici propagator ideje slovenske uzajamnosti, za vreme prvog svetskog rata zatvoren i konfiniran, 1919—1921. jugoslovenski poslanik u Pragu, od 1931. senator. 61 O ovom pitanju, još aktuelnijim u 1921. god. vidi: £>. Knežević, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i dva neuspela pokušaja restauracije Habsburga 1921. god., Vojnoistoriski glasnik, br. 1/1967, 117—139. 90