ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 8

istoga dana (na primer, 9. IX, 20. X) ili je sednica nastavljena i popodne. Inače su između sednica postojali prekidi od dan-dva ili tri dana. Prekid u održavanju sednica veći od četiri dana postoji između IV (23. VIII) i V (29. VIII) sednice, XXVI (24. X) i XXVII (29 X), XXVII (29. X) i XXVIII (3. XI), XXIX (5X1) i XXX (12. XI), XXX (12. XI) i XXXI (18. XI), LI (5. I) i LII (11. I), LIII (12. I) i LIV (18. I), LXVII (7. II) i LXVIII (13. II) sednice; najveći prekid postoji iz vremena ostavke (25. IX

—20. X 1919). Zapisnici sa XXII (25. IX—

20. X), XXXIX (2. XII—

6. XII) i LVIII (24. I

—27. I) sednice su bez datuma. Sednice su održavane u Predsedništvu vlade, osim nekoliko u dvoru (XXII, XXIII, XXXVI, LIV). Sve sednice vodio je predsednik ministarskog saveta Ljubomir M. Davidović. Pored Trumbića, koji je prisustvovao samo nekim sednicama u jesen 1919, jer je bio u sastavu delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu, i neki drugi članovi vlade češće nisu prisustvovali sednicama. Na primer, prvim sednicama, pored Trumbića, nisu, osim izuzetno, prisustvovali Zagrepčani (Sv. Prbićević, Franjo Poljak, Vilim Bukšeg, Vitomir Korać), kao ni Anton Kristan iz Ljubljane i Tugomir Alaupović iz Bosne. Ministar finansija Vojislav V. Veljković zbog bolesti nije učestvovao u radu od X do XXII sednice (te ga je zastupao V. Vulović), a zbog posla često je bio sprečen i general Stevan Hadžić.,Primetno je da su ministri socijaldemokrati (naročito A. Kristan) najviše odsustvovali sa sednica kojima je prisustvovao regent Aleksandar. On je, pak, bio na sednicama vlade 20, 21. i 23. oktobra, na XVII, XXIII, XXXII, XXXVI, LIV, LVI i LIX sednici. Predsednik Privremenog narodnog predstavništva prisustovao je sednici ministarskog saveta 7. i 20. septembra. Načelnik štaba učestvovao je u radu sednice 21. avgusta, odnosno njegov zastupnik 20. oktobra. Predstavnici političkih stranaka (Stoj

an Protić, Matko Laginja, Anton Korošec, Marko Trifković) pozvani su na sednicu 7. septembra, a 21. i 23. septembra bili su prisutni najvažniji članovi delegacije iz Pariza (N. Pašić, A. Trumbić, Josip Smodlaka, Otokar Ribarž, Slobodan Jovanović). Među ministrima čija se imena retko sreću u zapisnicima (jer nisu diskutovali ili intervenisali) treba pomenuti Kostu Timotijevića, Tugomira Alaupovića, Franju Poljaka i Antona Kristana. Najviše se raspravljalo na sednicama od 12. do 27. januara 1920. u vezi sa savezničkim ultimatumom u yezi s jadranskim pitanjem, kada su gotovo svi prisutni uzimali reč. Sudeći prema zapisnicima, ministri socijaldemokrati su se potpuno uklopili u raspoloženje svojih kolega iz demokratske stranke i nisu odudarali svojim predlozima i insistiranjima. Elemenat kritike prethodnog rada nalazio se u jednoj Bukšegovoj opservaciji 17. septembra, dok je na sednici 30. januara 1920, u vezi sa pitanjem ženskog prava glasa (na čemu su socijaldemokrati ustrajali) dato pravo Kristanu da o tome razgovara sa drugovima. Veoma prisutna tematika na sednicama vlade bila je problematika mirovnih ugovora; zbog jednog od ovih ugovora (sa Austrijom, a u stvari zbog manjinskog statusa u Makedoniji i na Kosovu) vlada je dala i ostavku. Zbog toga su ovi zapisnici slični onima delegacije sa Mirovne konferencije i nose svu tragičnost položaja jedne male zemlje u društvu velikih imperijalista. Prilikom priređivanja za štampu ovi zapisnici nisu upoređivani sa objavljenim zapisnicima delegacije (B. Krizman — B. Hrabak, Beograd 1960), jer bi to poređenje i pozivanje oduzelo mnogo prostora; zbog toga, radi potpunijeg razumevanja uporednog rada vlade i 8