ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 74
Draskovic izlaže da je Klemanso bio taj koji rešenjem Jadranskog problema nije nikako hteo ići protiv Vilzona i Amerike i preko njega i s njim se moglo mnogo na tome pitanju uspeti, kad već Vilzon teško bolestan ne može svojoj ideji da daje značaj, ali sad u ovom času dobivena je vest da je za predsednika Franc.[uske] republike izabran Dešanel 51 protiv kandidat Klemansov. Loj[d] Džordž 52 pak više naginje Talijanima. Nastao je jedan obrt lošiji po nas. Uz to nam se nagoveštava ako se ne sporazumemo sa Italijom, — primenom Londonskog Ugovora. S toga je on da se popusti da se ne bi usled nepopustljivosti izgubilo više i mnogo više. Nešto se mora žrtvovati naročito na pitanju Rijeke i Zadra da bi se spasao uspeh na drugoj strani a to je da se dobije Koridor! Uspeh je već u tome da se gubi Tampon — država. Treba imati na umu to da je Dešanel taj koji naginje Talijanima. G. K. Stojanović razlaže da su se prilike u Evropi promenile tako da celo ovo pitanje može biti postavljeno otvoreno. Toga se treba bojati. Treba voditi računa da se ovim rešenjem dobijaju i pristaništa, osim Rijeka koja i inače ne može da podmiri potrebu našeg Kraljevstva. On se boji da se ovo pitanje koje je svoje rešenje čekalo dugo ne ostavi i preda ambasadorima, a oni će po njegovom uverenju resiti na našu štetu čuvajući uvek Italiju kao da je mi ne napadnemo. G. Dr Kramer nije za to da se primi predlog delegacije. G. Dr Alaupović je takođe kao i g. Kramer da se Rijeka traži za nas izlažući razlog za to. G. V. Vulović je za to da se da uputstvo delegaciji po kome se predlog njen prima, samo da Rijeka ne bi otišla pod suverenitet Italije, niti da se ona dobije traženi koridor. On je protivan dobijanju Severne Arbanije s onim pravima (neke skupštine i svoje vlasti) čak bi se zbog toga odrekao toga delà. G. P. Marinković je za to da u pitanju Rijeke treba popustiti, da bi se na drugoj strani dobilo a to je a da se ne primi traženi koridor, i da se ona prava Albanaca u Sever.[noj] Albaniji ne priznadu, pa bi možda i u drugim pitanjima bolje prošli. On se boji dolaska Dešanela i promené situacije usled dolaska njegova. Treba sad iskoristiti slobodno vreme koje nam pruža kriza u Francuskoj da mi počnemo tako pregovore sa Italijom da za grad Rijeku dobijemo sve. Sednica koja je otpočela u 10. č. pre podne zaključena je u 1 č. po podne s tim da se produži u 6 č. po podne u Dvoru. Sednici su prisustvovali sva g. ministri sem G. Trumbića. Nastavak sednice u 6. č. po podne u Dvoru. 51 Paul Deschanel (1856—1922), predsednik francuske komore 1912—1920. i Republike 1920. 52 David Lloyd George (1865—1945), prvak britanske liberalne stranke i državnik, od 1916. predsednik britanske vlade, borio se za formiranje i održavanje Solunskog fronta, šef britanske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919—1920.
