ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 421

pomena Žačeka da »za sada ne znamo kako je Gaj s tim pomoćnim memorandumom postupao«,

123 ali je, protivno njegovoj dvojbi, pouzdano utvrđeno da je taj drugi memorandum svakako predao Metternichu. Dokazuje to Gajeva tvrdnja u ponovnoj molbi za subvenciju od 4. rujna 1847, prema kojoj je o svojim putovanjima predao po jedan izvještaj prošle i tekuće godine,

124 a to potvrđuje i podatak u kneževu pismu predsjedniku Dvorske komore K. F. Kübecku od 8. listopada 1847, da mu je Gaj predao »veoma zanimljive« izvještaje o svojim putovanjima u Srbiju.

125 Budući da je Metternich bio obaviješten samo o dva putovanja, prvom i trećem, u obzir dolaze dva izvještaja, ali konačan oblik drugoga ostaje za sada nepoznat. Negdje potkraj mjeseca kolovoza Metternich je opet primio u audienciju Gaja,

126 koji je posjetio i Kübecka, nastojeći da dobije njihov usmeni pristanak na povoljno rješenje svoje molbe otprije dvije godine. Pošto je u tome uspio, obratio se 4. rujna 1847. novom molbom na ugarskog kancelara Apponyija; u nju je uvrstio i prethodnu molbu, potkrijepivši je daljnjim argumentima, od kojih se najvažniji odnosio na političku djelatnost uoči Ugarskog sabora koji je neposredno predstojao. Prema Kiibeckovu prijedlogu, Gajevoj molbi da mu se odjednom dodijeli 12.000 for. nije bilo udovoljeno. Da bi ga se vezalo uz interese vlade,

127 donesena je odluka da mu se u tri iduće godine isplaćuje po 1200 for. subvencije, a da kao nagradu za troškove putovanja u Srbiju primi poseban iznos od 1000 for. Taj mu je novac 10. studenoga 1847. isplaćen.

128 Zach je u međuvremenu primio o Gaju dosta nepovoljnih vijesti. Među narodnjacima pojavila se opozicija mlađih »napredovaca«,

129 koja je, među ostalim, osuđivala Gaja i zbog njegovih putovanja u Srbiju. Takva mu je aktivnost — smatrali su — bila potrebna jer je u Hrvatskoj ostalo uza nj još samo nekoliko njegovih prijatelja. Zamjerali su mu također zavist i neobuzdanu ambiciju, te ga čak nazivali hvastavcem i šarlatanom.

130 121 Na i. mj., 89. m ». .. erwähne ich nur meiner in Gemässheit der an mich im vorigen Jahre von oben ergangenen positiven Aufforderung gemachten Reise nach Serbien und der darüber erstatteten Note, welche ich heuer wiederholt und auch hierüber einen Bericht unterbreitet habe.« (Miskolczy, n. dj. II, 555.) m ». .. Dagegen aber kann ich nicht umhin meinerseits ferner zu bemerken, dass Ludwig Gay wirklich zweimal, nämlich im Frühjahr 1846 und im letztverflossenen Sommer und zwar aus freiem Antrieb, aber nicht ohne in diesem Vorhaben von mir bestärkt worden zu sein, Reisen nach Serbien unternommen, mir sehr interessante Berichte über die politische Zustände dieses [. . .] Landes erstattet. . .« (Ivić, n. dj. III, 67.) m Sekretar Metternicha javio je 21. VIII 1847. Gaju da ga knez može primiti svakog dana između 1—3

h (Horvat - Ravlić, n. dj., 319). 127 ».. . um ihn dadurch an die Regierungsinteressen zu binden« (Miskolczy, n. dj. II, 558). 128 Dokumente koji se odnose na to pitanje u cjelini donose Miskolczy, n. dj. II, 553—559, i Ivić, n. dj. III, 65—73. 129 O toj opoziciji, koja se 1847. namjeravala odvojiti od Narodne stranke i osnovati »zakonitu ustavnu stranku pod imenom Napredovacah hervatsko-slavonskih« usp. Sidak, Prilozi za historiju stranačkih odnosa, 192—193 i 205—206. 130 Zachov izvještaj Czaykowskom od 16. XII 1847. Usp. Kovâcs, n. dj., 28 i 29. U grupu Gajevih protivnika Zach ubraja Suleka, oba Mažuranića, Ivana i Antuna, Kušlana i Josipa Prausa, urednika lista »Agramer Zeitung«. — Andrija Radenić jeu ocjeni Kovâcseve knjige (Zbornik Matice Srpske za društvene nauke 27, 1960) spomenutu optužbu Gaja pogrešno pripisao Zachu. On kaže: »Ali već 1847. godine on uviđa da se prevario u Gaju i u jednom svom izveštaju naziva ga 'hvalisavcem i šarlatanom'.« Međutim, Zach samo reproducira vijesti koje je dobio iz Zagreba. 421