ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 357
posle lova ali inače traženja hrane umorna si je umarala telo, prenesenu pako u drugu pokrajinu u duši želja za rodnim mëstom. Tako isto samo jedan živi u svojoj kolibici ledenoj sa ženom i detčicom svojom mirno i zadovoljno, nemisli on na toplie pokrajine, nemisli na velelčpne zgrade ••— hrabri Dalmatinac nestraši se neplodnih svojih klisurah, koje mu narav oprëdeli, nego diže na njima kućicu i spokojno provodi život i krugu čeljadi svoje. Ugnjeten Bugar neuklanjase od straha pred Turčinom iz svoju kućice, jer ljubav prama njoj pobedi iste protëre Despotisma, i nebi ju zamënio sa velelëpnom palačom, bojni Cernogorac nederhtće, kad treba za svoj dom, za svoje goleme hridi pripasati britku ćordu, prebaciti diljku, nego je istim životom odkupiti pripravan. Tako najdivlji ljudi iste ljubavi pune bacaju poglede po zemlji, koja im dade život, za nepriatelja pako i tudjinca imadu jednu reč i jedan pojam. Domoljubje dakle kako se vidi, ljudi nemaju vatrenie dapače hladnie od Ljubavi one, s kojom živina i bilje gerli svoju Domovinu, svoje rodno mësto; Naproti pako nenalazimo ništa kod živine što bi mogli nazvati ljubavju naroda; ljubav bo ova neizlazi iz prirodjenog nagona, nego iz poznanja samoga sebe, iz premišljavanja i pojmih, ova pako Životinja neposëduje, neuvidja plod družtvenog života, neuvidja ništa, osim što joj neposredno u oči udara, i zato živina većma je prilëpljena k svojemu obitalištu, sa smradom i gadom napunjenoj špilji, nego bogatuš k svojoj sjajnoj palači i razkošnom imanju. Da ljudi narod svoj ljube, njega drugom predpostavljaju, proslavit ga nastoje, sami po sebi znati možemo, medjutim uzmimo iz starih vrëmenah, da nebi koji mislio, da se je ta ljubav samo u sadašnje doba pojavila, uzmimo za dokaz Gerke, Rimljane i Židove koji nam pružaju i preteranog rodoljubja dosta primerah. Gerci deržali su sve narode za barbare, poludivljake, poluljude, robove, oni su tverdo mislili, da nijedan narod, izuzamši gerčki, neima ćutenje za pravom junačtvom i slobodom. Rimljan roba nije niti za osobu spoznavo, nego za stvar, kao što zakoni njegovi o tome svedoče. Zid nazvao je ine narode Goim t.j. pogane, nečiste, robove, neprijatelje! On je svakog preziro koga nije Židovka rodila! Tako su ljudi ljubili već u stara vremena narod svoj, ali iskra čovekoljubja nije jim serca obasjala; jer samo da svoj' narod proslave i učverste, sve ine pogerdjivahu i ugnjetavahu! nije se našao pësnik, koji bi uskliknuo: Samo slobode tko je vrëdan, slobodu zna cëniti svetu. A tko drugim nalaže verige sam je rob gadni. Čega radi mislim da je već prispelo vrëme, da i u neprijatelju upoznamo čoveka, i neuzimamo ga za uzor rugote, za uzor gluposti i razuzdanosti jer Rodoljub je bez čovekoljubja ništa drugo nije, nego gadna svojljubnost izvor gnjusne gizdosti i nadutosti. Rekoh. [239.] U istoj sednici odlučeno 1° da se »Izverstni popis i.t.d.« od Begrya kupi 2° Nemačko-Horvatsko-Slavonske reči od istoga Begrya. 3e Bi izabran odbor, koji izviditi i pregledati mora sve protokole, i operat svoj u sednici, koja je na 7. Sàrpnja urečena predati: za Predsednika istog odbora bi izabran Gosp. Bastašić, a za druge Članove odbora Gosp. Rašić i Gosp. Garapić. — 4. Zadnji Sabor pred Praznike da se 16. Sàrpnja obderžava.
