ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 35
Makedonija ne treba da potpadne pod ovu konvenciju, jer je ona od Turske odvojena Londonskim ugovorom 23 sa znanjem i pristankom Velikih Sila, bez tih ograničenja. U Makedoniji ne treba (dozvoliti) dopustiti priznanje Bugarske narodnosti, jer nje tamo i nema, a da se ne prizna ni pravo ekzarhata u tim krajevima. Bugari će, posle ovakve konvencije, tražiti u Makedoniji i škole svoje i Ekzarhat, može taj zahtev izaći pred sud i mi možda spor izgubiti, i usled otvaranja škola i crkava svojih i agenata i komita, Bugari radeći protivu države naše mogu izazvati nerede, koji bi povukli i dali povoda za komesarijate ili konzulate kojima bi se svakoga časa podnosile udešene i neosnovane tužbe. Nalazi da bi se posle ovih odredaba, koje bi sve ovo izazvale, vrlo teško vladalo u Makedoniji i njome upravljalo. Naša je država pravno priznata, ona je potpisala ugovor sa Nemačkom, kao takva. — Iz ovoga izlazi, da se naš teritorijalni blok ne može dovoditi u pitanje baš da ugovor i ne potpišemo. To se priznanje, usled ne potpisivanja ne može opozvati. Ne smatra, da se moraju svi ugovori potpisati i da se može u jednom potpisivanju izostati. Mi možemo ugovor sa Austrijom ne potpisati, a ugovor s Bugarskom i Turskom potpisati, i da se ne potpisivanjem tu ne izlažemo opasnosti. Liga Nacija je uglavnom da se sprečava rat; a tek u njenu nadležnost, pored ove glavne zadaće, uvršćeno je i drugo što, kao što je zaštita manjina. I savršeno je moguće ići u Ligu Naroda, a da se ne pristane na ova njena sporedna prava predviđena konvencijom. Nigde se ne predviđa, da ako jedna država ne pristane na sve, bude izlučena iz Lige Naroda. Predviđen je takav slučaj izlučivanja samo kad jedna država ne priznaje autoritet Lige Naroda u pitanju rata. Ako mi specijalnu konvenciju ne primimo, time se nismo odrekli koristi koje nam Liga Naroda pruža, jer joj time ne odričemo autoritet. Prema tome, ne potpisivanjem mi se ne izlažemo pravno rizicima o kojima je govorio g. Trumbić, a ako se ima političkih razloga da se to potpisivanje ne odrekne i primi, u to on neće ulaziti i ne ulazi. Sednica prekinuta u 12 časova (podne). Nastavak sednice po podne u 5. časova Prisutni su svi iz sednice od pre-podne. Gosp. Dr Ribarž. 24 — On drži da će Velike Sile čim se zaključi mir, ostati svaka za sebe, a onako ujedinjene, neće se više pojavljivati, te je i opasnost od čl. 51. ugovora o miru sa Austrijom tim izbegnuta. Drži, da je članom 11 konvencije iscrpljeno pravo sila, o kome je reč u čl. 51. i da se baš po samoj toj konvenciji bez nas i bez Lige Naroda ona ne može menjati. Mi bi mogli ako nam se izmena ne svidi ne pot23 Tajni ugovor potpisan u Londonu 26. IV 1915, između sila Antante i Italije, kojim se Italija obavezala da uđe u rat na strani Antante, uz obećanje da će joj posle rata pripasti prostrane teritorije na Balkanskom poluostrvu i Dodekanez (u Egejskom arhipelagu) odnosno i deo Anadola kod Adalije, u slučaju podele Turske. 21 Dr Otokar Rybâf (1865—1927), tršćanski advokat i političar, predsednik slovenačkih nacionalno-političkih organizacija u Trstu, 1920—1922. delegat na raznim konferencijama, od 1922. poslanik i načelnik odelenja za ugovore ministarstva inostranih delà, vladin delegat na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919—1920.
