ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 340

u vremena izabiranja Kralj ah, oli inih revoluciah, proti nëmcom, kako i u novija vremena proti Francuzom, koji <su> se jedva pred nepunim povëkom utažiše, u ovakovih pako okolnostih nije bilo vremena, da bi se ruka s laganim perom po papiru šarati učila, nego morala se je uvežbavati s teškim buzdovanom i britkom ćordom vesto mahati, nije se onda kod nas kano sada u devetnajstom vëku čovek polag duševnih, nego polag tëlesnih silah mërio. — I zaisto ponositi se možemo, da su nas tako plemenite zapreke od nasleduvanja drugih narodah obustavile, s ćim smo zaisto mnogo da pače najviše na žertvenik Minerve doprineli; jer ostali narodi kano: .Francuzi, Nëmci, Talijani jedino Ilirom zahvaliti mogu, što su u miru duševne sile razvijati mogli. — Nu hvala Bogu! sinulo je i pred naša vrata sunce, zatvorio se je hram Davora, pa i mi možemo već stupati za ostalimi narodi, a to nam je i dužnost; — jer bez izobraženja čovek svoju dostojnost umaljuje, potreboči si lëka pružiti nezna, i tako ma najveća sloboda jalova ostati mora. Što se mene tiče, ja tverdu nadu gojim, da Iliri, koji si neuvehle lovore u bojna vremena zaslužiti znadoše, niti sada u vremenu duševnih bojevah za ostalimi narodi zaostati nečedu, s tim bolje, je tako slobodu, kano i sposobnosti za taj cilj dostići potrebne mnogo izverstnije od ostalih narodah posëduju, — ali Gospodo moja, u ovom poslu netreba se deržati poslovice: »bez jednog cigana može sajam biti« nego ako sverhu, koju nam je isti stvoritelj predstavio prije dostići želimo, ukupnimi silami nastojati moramo; da najprije naš duh potrebnimi znanostmi izobrazimo, posle pako jur pripravni, druge rečju ali perom izobraziti tersimo [217.] se. — Nadu Domovina naša kao i ostalih narodah, jedino u mladeži gojiti može; jer ako se mladež nju ljubiti, braniti i uzveličavati priučavala nebude, slavu, koju su joj predji s macom ili sperom osvetlali, ova će zacerniti, nju pače po međusobnoj meržnji i neslozi u ponore tminah zakopati, kao da joj traga ni glasa igda bilo nije, — ovomu pako zlu najsigurnii i jedini lëk je »domorodstvo« i ovoga plod »izobraženost«; — Jest, Čestita Gospodo, domorodci moramo biti, — ali kako ćemo toga imena vrëdni postati? — Kamo ćeš? rad bi me može biti tko upitati, kamo ćeš najedanput iz Zagreba u Pariz, iz slobode na domorodstvo? — Nu nisam ja od moga predmeta odstupio, deržim ga se ja, kano slëpac plota, niti bi rad o dviuh predmetih, kad mi mladj

ahne sile jedvai o jednom probësediti dopušćaju, govoriti; no buduć da sam gore napomenuo, da su sa slobodom takodjer i mnoge dužnosti skopčane, koje se pako kano rëke u moru sve sastaju u domorodstvu, iz ovoga središta onda nekoja napomenuti primorana se vidim, koja, da Vam nebi s mojim neslanim promišlja van jem još dugo dosađivao, najkraće napomenuti tersit ću se. Kano svaki čovek na dva družtva spada, najmre na rodbinu i občinu, — ovaj krug njegovog dëlovanja ne samo što je mnogo prostranu, nego je i mnogo plemenitu, od pervoga; jer k rodbini po tëlu, k občini pako po duhu prinadleži — čoveka bo rodbina u pervih njegovih danih odhranjuje i odëva, ali nekoji samo kamenje-na temelje izobraženosti stavlja, občina ga pako u javnih učionicah, oli u drugom kojem zavodu k izobraženju vodi, i duh mu oplemenjuje, da u pervomu se bolje tëlo odhranjuje i njeguje, u drugom pako družtvu duh — a nakoliko je duh, jer je od boga, višji od tela, koje je iz zemlje, na toliko občina rodbinu nadvisuje: tako svaki Ilir s dvim domovinam spadati ima, perva mu je Iliria, druga pako Slavia, koja se nad drugom vije? ostavljam 340