ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 339
zabasao, slobodu u gradjanskom životu, kano što sam gore napomenuo, od nutarnjeg iste reči znamenuvanja dobro razlučiti treba, jer nije ono slobodan narod, gdë jedan drugog poštenja, imetka, zdrav ja, dapače istog života bez svake kazni lišiti može, ter gdë te za prekeršenje zakonjah, kojim je kod takove slobode već odzvonilo, za učinjeno ma najveće zločinstvo, osim grižnje vlastite savësti svaka pedepsa mimoilazi, — nije to sloboda, nije, to je prava anarkia, to je sredstvo, skojim se kano sa sikirom stablo, podseca narod, dok se sasvim nesvali, slavi njegovoj stup nepostavi, do kojeg a ne dalje krila si rastirati može, a tako isto ime iz dogodovštine narodah neizbriše. Sloboda pako u pravom smislu osniva se na temelju zakonah, na temelju prava, jednakosti i občinske koristi, narod koji takovu slobodu ima i nju upotrëbiti znade verhunac sreće, slave i sigurnosti postići može, sloboda pako, znati treba, tim je plodonosnija, ćim su gradjani višji stupanj izobraženosti dosegli; od kud — promotrimo samo stanje sveta, stanje narodah, uvidit ćemo, kolika je razlika med barbarskimi i izobraženimi narodi! — Divji Beduini, koji se po pustinji sahari skitaju, imaju, istinabog, takodjer nekoje sigurnosti za svoje osobe i imetak, ali za što? što ji je dovelo na takovu ideu? zaisto ne drugo, nego nužda i strah, — neznadu oni, da je svaki dužan zbog čovečanskog dostojanstva sugradjanah svojih u miru, — nedotaknut — ostaviti, dapače još promicati ostalih imetak, i poštenje, neznadu da život sugradjana ne uništiti, već braniti ljubav bližnjega nalaže, nego to kod njih ako i biva, biva samo iz straha kaštiga, iz straha, da nebi polag tudjeg i njegov imetak propao, — neznadu oni, da sloboda ne sastoji u bezgraničnom uživanju razuzdanosti, nego u znamenitom štovanju. — Kod izobraženih pako narodah ovo uprav na opako biva, nije kod njih iz straha pedepse imetak, poštenje i život svakoga gradjana siguran, nego iz jednakosti, uzajemnog štovanja — ljubavi bližnjega. — Od kuda uviditi se može, da sa slobodom takodjer i dužnosti mnoge skopčane jesu i to nepripadaju samo u višjih častih postavljenim članovima gradjanskoga [216.] života, već svakom građanu, bez svakog obzira na stališ, dobu, ali rod. — Sada po rastumatjenju slobode u obče, mislim da neće suvišno biti, napose također nekoja od naše slobode, koja mi pod pero stupe, napomenuti. — Naša sloboda, kano što Vam je poznato, osniva se na temelju municipalnih pravah, koja pradjedi naši vlastitom kervju braniti, i nama njihovim potomkom sačuvati znadjahu, i koja unovija vremena proti neprijateljskom nasèrtanju nëkoih zanesenih ultro-madjarah slavni i imena pradëdah dostojni potomci braniti znadu, — lëpa je ovo sloboda, nu žalibože ne za svakoga, jer ubogi seljanin stenje, tako rekuć, pod jarmom robstva — pod jarmom spaije, od kojih jur u mnozima zadnja se je iskrica čovekoljubja ugasila, raspalio pako žar koristoljubja! — Ovu municipalnost našu ako koji okolnosti naše u prošla vremena podpuno promotriti lëni inostranac, osobito Nëmac pogleda, čudi se, da smo u duševnih silah razvitku za ostalimi narodi tako daleko zaostali, — i žigu tuposti i lënosti nam prižigati nesrami se, po ćim samo tesan okrug znanosti, da bolje rečem, po ćim samo tupost svoju izražuje; — takove, mila bratjo, uputiti bi trebalo na marljivo prevratjanje dogodovštine prošlih vremenah, koja je napunjena s kèrvavimi boji, koje najviše, da nerečem baš sami Iliri voditi morahu, proti okrutnim cëlom kerštjanstvu poraz pretečim čoporim Turakah, proti istim Madjarom
