ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 338

digod ju otvorili uspomenu, kano neuvehli lovor, s kèrvavimi upisami slovami, na neizbrisivu slavu onih vitezah, koji kano žertve kèrvavim obli ti znojem na bojištu hrabro za slobodu opaše. Da mimojidjem boj, kojega je jur u prastara vremena Patriarh Abraham proti četirim kraljim vodio, da s vlastitom ali sluga svojih kèrvju bratu svomu Lothu slobodu odkupi, da mimoidjem mnoge kèrvave bitke, u kojih potokom se je prolëvala za slobodu kèrv junakah, o kojih celu knjižurinu napisati bi mogao, neću napominjati kèrvave prizore Egipta i ostale Afrike, gdë da tisuće i tisuće slobodu životom svojim platiti dèrhtali nisu, da druge narode poznali nebi, jedini Poeni

. dovoljno nam svedočanstvo daju; neću rekoh, iz tudjih krajevah i tudjih narodah dogodovštine bezbrojne, kojemi pruža, primëre navadjati, jer to i iz našeg kako u obće slavjanskog, tako u pose ilirskog naroda u izobilju cèrpiti mogu. — Vratimo se samo u dobu rimskog skupnovladanja, vidit ćemo kako se za slobodu lije kèrv ilirskih junakah, vidit ćemo kako po kopnu i moru ver vi mnoštvo oboružanih zatočnikah, i nepazeć na odperti pogibelj u najgustje speši neprijateljah čopore, a malo bliže vidit ćemo opet za koliko životah žudjahu odkupiti slobodu iz pandjah okrutnih Frankah osobujno pod Ljudevitom, ali zahman, jer ju je nenavist i zloba izdajcah vlastite kèrvi istèrgla im iz rukah i na novo u pandje kervoločnih Frankah izručila. — O neslogo kolikim si ti junačke desnice u okove stisla, koliko putah bratju pod teški jaram robstva'prignula?! 0 neslogo nebilo ti traga! Ali da bi nam i ovi dokazi i primëri o neizrečenoj dragocenosti slobode manjkali, koja, mislim da se neću prevariti, polag občeg mnjenja, kano i čovek, (akoprem ovaj žalibože kupovao i prodavao se je) kupiti 1 prodati nemože, kèrv prolita praotacah naših, s kojom u Kosovom polju, kano i u cëloj Ilirii svaka grudica posvetjena je u vrëme tolikih bojevah s divjimi mohamedanskimi čopormi, koje su ne samo za svoju već i za cëlog kerštjanstva slobodu bili, da rekoh, kerv oVa vapila bi u nebo za pedepsu tolike lahkovërnosti kličeć: Nezahvalni potomci! Vi pomisliti možete, da smo mi s toliko tisućami životah slobodu, kano kakovu ništetnost vam branili? ako vam mi njenu vrednost pokazali nismo, tko će vam ju perom, rječju, oli činom ikada bolje pokazati moći? — Od kolike je sloboda cčne, mislim da je svaki već iz oviuh jasno uviditi mogao, a ako nije slëp i gluv neka pogleda proti ledenom sevëru na milu bratju [215.] Poljake, neka premisli, šta rade i zašto? pak će bez dvojbe uviditi, da im je isti život bez slobode nemio, nesnosan — Može biti rad bi već tko upitati: što je daklem ta sloboda, kad se za nju toliki životi, a polag toga takodjer silno blago na uzderžanje, osebujno u bojne čase bojnikah trati? Nedvojim ja, čestita Gospoda, da bi se medju Vami takovi nalazili, koji baš nikakov slobode pojam imali nebi, ali isto tajiti nemogu, da nekoji barem ne ponajbolje slobodu u gradjanskom životu od slobode t.j. da me točnije izrazim od nutarnjeg iste reči znamenu van ja, kano proste nikakvim zakonom nepodveržene razuzdanosti razlučiti mogu, zato ću gledati, da smisao slobode, nu koliko mi mladjahne u točnom opisivanju stvarih neuke sile, dopustile budu, bar iz daleka napomenem. Sloboda je najdragocënii biser gradjanskog života, ona je, ako se vërno i pozorno upotrebljava, pravi andjeo, koji nesamo pojedinog gradjana poštenje, pravo i blago, nego i cëlog naroda čuva i brani. Ali da tko nebi s prave staze