ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 336

0 da proklet stoput proklet bio Ki na vatri nesloge i strasti Pali žartve u kih rod; — nemio Gleda udes si, i večne jaz propasti. Za te rode! sedam već godina Naj već s rodnom bratjom bojak borih, — Tvoje dëce, a ne dušmanina Svladat bludnju bi mi posao gori. Za te zemljo borismo se sladka Znajuć dobro da opakost svaka Grozna 'e i smela ali je i kratka 1 kasnie dobit da 'e pravda jaka. [212.] Višnji Otče! tebi slava budi Tvoje snake svladaosam silom Što mi od davna sàrce vruće žudi Dobio sam tvoje ruke dilom. Sladki rod sam od zla izbavio Od nevërnih oteo ga ruku, Vratio sam pokoj mu premio, I ranu mu izlečio žuhku. Veseli se veseli o mila! Jer sad stojiš u Gospodstvu i slavi Smiona ko žal, koga grozna sila Valovitih burah nepoplavi. Sad podigni ovenčanu glavu S suncu pravde nad jala oblake Gore š' vidit tvû priašnju slavu, Dolje u gnjevu vragove opake. Sad odpaše mač i kapu skine Svlači s sebe ruho dragocëno Digne glavu nebu u visine I na po desno prikloni kolëno: I sad samo to te molim bože! Da Hàrvati na Oružju jaki I u duhu se i ljubavi slože, Da neufa prot njim se svaki«. Još je htëo, — ali ljuta strëla Ciknu iz strane, i reč mu preseče, — Pade k zemlji, — a kàrv mu iz tela Kao iz česme bàrz potok poteče. Tàrgne strëlu od sàrca; gdi udri, »Tva je« reče »nezahvalni rode« »Tva 'e nesretni« i tim presta mudri, A duh večnu u slavu mu ode. Rekoh VI. Hranillović. Zatim bi Gosp. Biležnicim naloženo da, buduć stari »Zakoni« polag kojih do sada se ravnasmo, podpunoma sversi ovog družtva neodgovaraju, sadašnjim okolovštinam primërne »zakone« satvore, i u budućem saboru ih u obći pretres predadu. — [213.] Dne 15. deržan Sabor i otvoren govorom prevedenim od Gosp. Franje Latkovića, koji se u knjizi, u kojoj je samo prevodim mësto, pod brojem nalazi. Dana 22. Ožujka otvorena 19. saborska sednica govorom Gospodina Andrie Daboša sledećim: Čestita i izobražena Gospodo, Slavni Članovi! 336