ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 32

Smatra da je primanjem obaveze čl. 51. (blanko menice) ona (obaveza) ispunjena konvencijom, — drugo je pitanje da li je potpuno ispunjena, — tj. da li Velike Sile mogu i posle ovoga zahtevati još štogod od nas; i njemu se čini da je to nemoguće. Po njegovom mišljenju kod konkretno pojavljenog slučaja uspešno bi se moglo braniti takvo mišljenje, pomažući se baš samim tekstom čl. 11. konvencije; jer i po slovu teksta i duhu ovoga člana potpuno je ispunjena sva obaveza koja se predviđa čl. 51. Po tome čitava stvar izlazi iz domena konferencije i ide u kompetenciju Lige Naroda. On misli, da se možemo umiriti i biti uvereni da nam ni Velike Sile, ni Liga Naroda u buduće neće moći ništa nametnuti bez nas. U drugom stavu ove odredbe konvencije vidi jednu neuputnu stvar po nas, gde se govori o pravu svakoga pojedinca na tužbu Ligi Naroda; da bi to moglo dati povoda susednim državama da takve tužbe potpomažu i priređuju, ali se nada s obzirom na prava pojedinih država u Ligi Naroda, da se to da suzbiti. Isto tako misli, da Liga Naroda po tim tužbama, baš da ih i bude, nikad neće donositi odluku a da nas ne čuje i sasluša. Za treći, stav ovoga propisa misli da on najviše potvrđuje, da se konvencijom objašnjava obaveza iz čl. 51. Ugovora. Nalazi da se od ovoga Suda, koji se ovim sastavom predviđa ne treba bojati, jer je on jedna velika tekovina civilizacije, a izvan toga, on neće suditi a da ne sasluša stranke. Odredba čl. 11. konvencije u vezi sa čl. 51. ugovora i ako donosi izvesne tegobe i obaveze, ipak ako bi ih prihvatili a svoje obaveze olakšali naročito uz dobro praktikovanje državnih vlasti, učinili bi bolje nego da ih ne primimo i da ugovor ne podpišemo. Pitanje: koju ćemo štetu imati ako ne potpišemo a koju ako potpišemo. U oba slučaja štete ima. Ali valja meriti koja je šteta veća i zamašnija. Ako potpišemo: mi ćemo dužni biti lojalno i pošteno izvršavati obaveze koje smo primili, i ako tako budemo uradili i radili, a imajući t državnu vlast u svojim rukama, za ekzistenciju naše države i njen miran napredak nemamo strahovati. Sve se svodi da podanici[ma] naše države koji ne pripadaju našoj rasi i ne govore našim jezikom, damo zaštitu jezika, —• veri i narodnosti. Liga Naroda nikad neće uzeti u zaštitu one, koji bi ovim pravima hteli praviti neku propagandu (misli naročito na Makedoniju). Pitanje o Makedoniji uteritorijalnom smislu skinuto je s dnevnog reda, a pitanje jezika, rase i vere stavljeno pod ovu konvenciju. Podpisom može se imati štete i zla, jer može biti zloupotreba, ali one ne moraju uvek uspeti na protiv, lojalno i pošteno izvršavanje obaveza dići će nam ugled kod Velikih Sila, jer se to ceni, kao što se ceni lojalnost Srbije u ovom ratu, i otuda je opet korist za naš narod i njegovu budućnost. Ako ne podpišemo: ne zna se kakav će biti naš položaj iz ove konferencije. Predstavnici Velikih Sila s kojima je govorio, ne daju o tome odgovora. Uz to još nastaje pitanje, kakav će naš položaj biti prema Ligi Naroda na koju smo mi pristali. Ako se mi trgnemo i ne potpišemo, nastalo bi pitanje koje je naš položaj u tom slučaju. Sigurno je jedno, da bi mi ušli u jedan neugodan položaj prema Konferenciji i Ligi Naroda. Kazano mu je, da će se u takvom slučaju doneti jedno rešenje Konferencije, ali mi ne znamo, kakvo će ono biti. 32