ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 308
no u sriedstvi, za ovu dokučiti i šnjom baratati, velika je razluka, buduć da svojljub srieću stignuti jednio takvima kani sriedstvi, koja bi samo njega srietna načiniti mogla, jerbo njemu »Sve za se« jedini i sveti je prirččak; svietoljub pako teži za sriećom samo na toliko, na koliko oli obćem čoviečanstvu, oli Domovini svojoj ona srieća na korist bi bila, on ono za prokleto derži, šta se na obće dobro upotriebiti nemože, zna bo, da on nije drugo, nego mali dielak cieloga nerazdielivoga tiela da se njegovo dobro i blagočestje samo uzaimnom združenom i sjedinjenom silom i kriepostju dokučiti more, i zato stara se za dobro drugih ljudih, kak ti za svoje, jerbo sam njiove pomoći potriebuje, za dokučiti onaj blaženstva stupanj, koji je na ovom svietu svàrha tersenja. — Svietoljubni rok je »svi za jednoga, jedan za sve« Rekoh [171.] U ovom istom saboru, buduć da radi pomanjkanja Priedsiednika, koji nas je ostavio, drugi se izabirati morao, izabran je za istoga Predsiednika: Gospodin Vladimir Predoević bivši dosad Knjižničar, a u njegovo mesto izabran je za Knjižničara: Gosp. Andrija Laboš. — Zatim jednodušnim privoljenjem pristupio je u naše kolo Gospod. Vladimir Dragelj, koji jednoglasnim »Živio« pozdravljen biaše. Dne 20. Travnja deržan sabor, kojega, buduć da polag reda svoga Gosp. Bosiljevac navadnim govorom otvorio nije, obsudjen je na pedepsu od 20 kr u srebru. Važnoga ništa nenapravismo. Dne 3. Svibnja deržan sabor, kojega buduć da Gospodin Garapić govorom svojim otvorio nije, obsudjen je na pedepsu od 20 kr. u srebru, važnog ništa odlučeno nije. Dne 10. otvoren sabor sliedećim govorom: Predspëv Slavske kćeri od Kolara iz českogslavjanskog Ah tuj leži zemlja pred okom mojim suze ronećim Nëkad kolëvka, sada naroda moga raka. Stoj nogo! pos vetjena mësta kamkoli koračiš, S oblačim, Tatre Sinu, uznesi pogled junački Al još nadje k velikom prislonise dubu ovomu Koi pàrkosi pogubnim još dosada časom Ali gori od časov jest Čovek, koi žezlom gvozdenim U ovih krajih slavio tvojih pritiska Šiju. Gori je nego divji boji, gromi, od vatre bësnii Zaslëpljenac na svoji ki kida zlobu pleme. O vëkovi davni kao noć kraj mene ležeći O krajino svake Slave i sramote obraz Od Labe izdaj ne do ravni cah viste nevërne Od Dunaja do Baltičkih penečise talasah i Miloglasnih hrabrih Slavjanah kud se je orio Prije nego zamukne kao žartva nesloge jezik 308
