ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 304

[164.J Za ovim sledia Majki Vëkovi se zlatni promeniše, Dan za danom, čas za časom sledi, Prošastnost u slici sakriše Starice, nas od kuda sad gledi; Tako i ti naša majko mila Ilirska se u vëki nam menjaš! — Ako malo si vesela bila Već se taki u plaču ubijaš Radosno sad plešeš po dobiti Lovorikah iz kojih osnivaš Hram Višnjemu, ki Ti dobit hiti — A niz lice sad suze prolivaš. ie sledeći govor: Ilirskoj Svega Sveta sad treses stožere, Narodi ti klanjaju se množi Sad te opet njihova požere Ćorda pred kom sva derhćešu grozi Sad si raku u verigah kopaš Malo zatim kada dušmanina Okrutnosti u jaram uklepaš Dvoiš — jeli tva to Domovina? — Nad dušmani sad pobedu imaš! I za mala dečicu u krilo S materinskom svom ljubavlju primaš Koju dušman proganja nemilo! — Al' vaj evo. dušmanin sad leti 2 1 [U gornjem stihu ispod riječi »sad« napisan broj »2«, a ispod »leti« «1«. Ispravljen stih bi trebao glasiti: »Ah 'vaj evo dušman leti sad«] Kervavi mač u desnici noseć, s kojim želi Kervnik vele Kleti. Svu dečicu izvarć smàrtnoj tmini [165.] Leti, leti, da u tvoje grudi Karvavi svoj nož usadit može I da mu Bog duh na način hudi I jezik tvoj zaterti pomože On u sabi i tu želju goji: Običajim sinah put zatvorit Ter junačke, gde im serce stoji, grudi meso u mehko pritvorit! — Kad se više nikoga ne bojiš Po livadah Ti cvate ružice A Ti na nje milo gledeć stojiš I prebireš na tamburi žice Al cvatili dugo jesuli? ne Ter dušman ih nogami pogazi Ki želiše više Domovine Svoim britkim mačem da porazi Jer da cavtu na mesto rosice Da izčeznu po njih se ražliva Kàrv junačke iz svake žilice Trava i Cvet svud u karvi pliva!! Tak su glasi ki slavu nosiše Nestalni, jer posvuda bežeće Vrëme grade ruši, ki resiše Te ko Zvezde po nebu leteće. 304