ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 297

Dne 2. Lipnja bi otorena 15.

a saborska sednica (otvorena) govorom sledećim: Cudn Ah! smionstvo preveliko Krila tvoja na daleće Stereš, Sliko i priliko . Kipa moga ki u lov teče. Sliko smina kipa moga Ki nemisli ko nit stoje Neg bez svakog čuvstva svoga Lieti (zvieri) hro gdi zvieri stoje. [152.1 ilov Zeca, kunić, mudru liju, Vuka, lava i ljutog tigra Iz gvozdene posvud biju Cevi zerna, to mu'e igra! U raskošju tamo milom Sad sim sad tam harlo skače (silom) Pticu ubija sad tam silom Sad mu noge zvier tu tlače. Sada vepra tmasto čelo Na nišan si ravni uzima A sad jur gre k-njemu smielo Kog bez straha rukom prima Pod oblake sad čarne, Vedro nebo ki koprenom Svojom kriju, soko šarne A od zgara leti splenom Tako tako terci i lieti Kip moj svuda s nerazbora Zaman daždj i vihar prëti Onomi ki je bez umora Tarčeć prispie medju tvoje Hraste dube i doline Fruške gore, gdje no stoje Vile rajske sred miline Kano morski kad sarditi Se u tišinu stave vali Prestanu kad od njih biti Napajani vodom žali. — Brodar k nebu zdiže oči Od truda sav preobladan Za dane mu sad pomoći Ke želiše vaskolik dan Tako i svuda lieteć kip moj Posried šumah i dolinah, Preko briegah ravnaše svoj Tiek prek istih klisurinah A u žudjen hlad kad prispie Tanciehhojah vite jele U ovi način sad vapio S-ustim svojim trudnim vele: »Tebi Bože ki kralj jesi Sviuh Kralj ah i daržavah Ki stoluješ na nebesi Ruka kog me uzdaržava • Tebi sviuh stvoritelju Stvarih jesu ke nas vi tu Ki znaš istu moju želju Hvala iz šarca vruća hiti. Hiti za tu pomoć koju u lovu si mi pružio I za ovu širu hvoju Pod kom sam se hlada užio« Ove rekav rieči glasno Posred dana sunca tracim Ras vi ti j en ki bi prekrasno Začut orit glasom jačim »Ah Goveče nestoj — radi Sve što radom je na slavu Domovini plod da mladi Zahvalni tvoj nosi glavu« Tako nitko siste gore Prie odlaza k meni reče Rieči »Zbogom ostaj« ore Glas utiehe me najveće 297