ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 282

[Dva retka teksta iscrtana i nečitljiva.] Dana 24 Ožujka 1844. privolenjem svikolikih biše zaključeno: da se u Protokol ništa ne smije pisati; izvan što jednoglasnim privolenjem se po ćelom Družtvu odobri; u suprotivnom pako slučaju zajedno odlučismo da se za prestuplenje ovoga zakona pédepsa ustanovi od 20 Križarah u Srebru. Poturičić presëdnik Sabor bi otvoren po G. Andrii Labošu sledećim stihovim: SLOGA Domorodna bratjo mila Primih jurve i ja perce Skojom rečju, dobra bila II zla da me tažim sàrdce Sretan triput i stokrati Ja se cenim odkad meni Duže sreća ne uzkrati Vënac svami vit' rumeni. [130.] Vënac! vënac! sloge blage Koja prostran put otvara, Svakom, ki nežudi nage Želje sladost, da ga vara, Za pokazat sloge moći, Ke u sebi ona skriva Jedna šaka nam svedoči Ljudih, zemlja ke pokriva. Po kreposti mile sloge Gnahu nage rimski puci Cëlog sveta puke mnoge Daržeć jarme ispod ruci Kao orao ispod krili Kvočke pile kad ugrabi, Ona skače, tarči, cvili, Za daih naće kriči, vabi. Tako mlogi kod Rimljanah, Za uvesti slogu blagu, Medju pukom svakih stranah Goji lisu želju nagu, Al težko je ublažiti Lava strašnog', dëcu komu Lovac uzme, kad tražiti Kutu ih počme u svakomu. Po čemeru vaj! nesloge Zbace jaram svikolici Podjarmljeni, ter ih Boge Pogàrdihu pred ih lici, Slogu dakle gojit trebi, Do žudjenog cilja doći Zeleć, jerbo kasnie nebi Sile bilo skupit moći. Rekoh [131.] Izobražena Gospodo! Radovao sam se već odavna, da i na me red doći može u Slavnom ovom družtvu, koju rečicu za mile mi toli domovine, i njezine svete narodnosti dobro progovoriti; — ova pravedna želja kako vidim izpunjava mi se zakonim, na kojih svi naši čini u ovom malenom hramu Slavjanskih boginjah čvarsto osnovana biti moraju, akoli svarhu, koju vrëdni utemeljitelji, koju predšast282