ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 277

1. Daržan bi izbor novih clanovah: skojimi skupa za godinu 1843 biahu svi sledeći : Poturičić Miloš Predsednik, Hranilović Vladimir Bilježnik pèrvi, Predoević Vladimir Knjižničar, Bastašić Neboslav Blagajnik pèrvi, Smiljanić Janko, Garapić Danilo Blagajnik drugi, Laboš Andria, Stiić Marko, Boić Ilia Bilježnik drugi, Rašić Danilo, Latković Franjo. 2. Zaključeno da se pozovu svikolici Župnici da polag mogućnosti nešto družtvu našem prinesu. 3. Da se taxa utemeljitelj na radi okolnosti odpusti, i samo mesečna plaća nastavi. 4. Bi poziv napravljen da se slika kneza Janka Draškovića kupi, za koju svarhu Gospoda složiše 3 fb i 30 kr srebra. Dne 14 Studenoga bi odpravljeno pismo Družtvu u Kralj, odhranilištu u obziru stanjah obodviu najme: našeg i njihovog Družtva. Dne 23 Studenoga 1843 bi po Gospodinu predsëdniku izvanredni Sabor sazvan, u kojem se je naprie pročitalo pismo dopisivno od Družtva Čitajućeg' u K. odhranilištu. — Zatim bi predloženo da se predbroji na Zabavnik Ilirski za [122.] godinu 1844. za koju plemenitu svèrhu složiše Gospoda Članovi potrebne novce. na dalje bi takodjer predloženo da se je pismo uslëd uredbe 1. od 1° Studenoga ove godine odpravilo Gospodinu Župničkom Namëstniku Ilii Gvozdanoviću.

— Dne 24 Prosinca 1843. otvorena 3. Saborska Sednica ove školne godine, u kojoj Izobraženi Gospodin Knjižničar i Član sledećim govorom pozdravi Družtvo: Izobražena Gospodo Članovi. Radujem se veoma, što eto mi se sreća ukaza medj vami I.G.Č. u ovom malenom našem ilirskom Kolu, što se njega istog tiče, nekoja, koja kratkim mojim umom dokučiti mogoh, progovoriti, — al što rekoh progovoriti, — ne zaisto ne, — jer niti iz daleka se prispodobiti govorom nemože, ako promotrimo glasovite one rimske govornike, ako promotrimo Cicerona, koji najglasovitii za ono vrëme govornik biaše, ako promotrimo Demostena, koji bèrbljav biaše kroz uvežbavanje samo iz ljubavi prama domovini, kasnie reč čistu zadobi, i mnogi Drugi, koji iz nijedne druge sverhe danom i noćju radili su, nego iz jedine te, da. svojoj presladkoj domovini što ostave, i da potomstvo čim usreće, koji delà njihova cëniti i hvaliti će du znati, i da isto i oni slično tako <na>jedanput domovini na primer njiov posvete se. Ali evo promotrimo vrëme ono, promislimo [123.] dobu onu, u kojoj ovi slavni za svoj brižljivi narod muževi živili jesu, promotrimo zatim dobu ovu, u kojoj mi jesmo, napravimo odnimak, što ako uradili budemo, nedvojim da svaki iz medju vas I.G.Č. lahko upaziti neće, kolikoli