ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)

Strana - 244

[60.] Otac Lav

1 sad hrani rođenog lava Brani janjce mati, proste pâse Po polju, c vet je, zemlje proizvor, da va, Njih svu skarb ona uzimlje na sê, Sve jednako pita. Sve, štogod na ov svët daše narav mati, Zdaržava nj eg milog. Samo meni Otca, ah nesretnom! majku neće dati. Ja sam, — ja sam njih za vëk lišeni! Ja užasno dëte! AI nit imam već spasenje po smaknutom Otcu. Varam se. Jošt' još on živi. K smàrtnome času pripravlja se on ljutom. Idem, idem. — Duh će meni sivi Jur moć silnu dati. Braniti ću Otca prot vatrenoj smàrti. Većput bo mal pas div jaka goni. I sa otrovnim jedom zmije satàrti Ne velike višeput sioni Tauro se pripeti. Idem: vojničku ću moć opirajuću Odbit. Lava oborit. Otčeve Okove raztèrgat. Divji odpor, buduću Sreću Otca preteći, probit. Sve Budem razoriti. Ali šta misliš smioni stàrmoglavo!? Kamo ti je oružje? sila? ruke? Bolje é o bolje za onog, i pravo Novog iskat Otca, koi žuhke Za njim toči suze. Iz neba nëk prosi, ar milostivno Dobri Isus sve otčinski gàrli, I pomaže vazda, ter u nas uplivno, Ak hoćemo, mlëko sve majke hàrli Nam svedjer on dati. Nut otvara, nut naručaj Dëva blaga, Sej, — božanstveno je mlëko ono. O mnogoput srëtno dëte, kojeg, da gâ Uteši, Dëva je mati, i sèrdce priono U Hristu ima Otca. 1 Lav = Leo, ime Čoveka, u prenesenomu znamenuvanju. 244