ARHIVSKI VJESNIK 13. (ZAGREB, 1970.)
Strana - 226
dosta učiniti. Za ovo sercah vaših kmeni nagnutje, koje u slogi našoj uvëk sladkie pokusujem, svima vam danas velu hvalu prinosim, koja tim bolje obilnia i serčnia jest, čim većim veseljem spaziti mogah, da od onog hipa, kada ovom plemenitom društvu Temelj dadosmo, do sad ne samo nikoj' izmed nas popustio nije u slogi ljubavi prave, već da svekoliki, kako ufamse, s jednim grudih naših žudenjem većma tersitese učiniti, da kao sini jedne Majce jednaki u vërnosti njoj svi budemo. Zato dužnost mi je najpervo danas tu plemenitu vašu u preobraženju društva našeg' stalnost koju do sada verlo pokazali jezte, pohvaliti. — ova stalnost mila Bratjo! tako veoma potrebna nam jest, za približitise k lëpom cilju našem, kako Ptici krila za lëteti. Jedna žartva budi, koji svaki-vërni domorodci-miloj otačbini nek' alduje: Plamen vatrene u persih naših k njoj ljubavi, kog' do smarti ugasiti ništ nemože! Takvom s ljubav ju ako budmo svi užgani, zaisto namëre naše, gorostasnu narodnost našu tako po[29. strana] dupirati, da se verhu svih Ilirie planinah budme izvisiti mogla, zlatnom krunom bitče krunjene —preobraženost jezika našeg domorodskog — dragi ovaj kamen i vënac prelëpi, koji kiti narodnost, za kojim i naše malo društvo hlëpit mora — zaisto naskoro veselo cvëtati će početi. I zaisto istinu govorim, kada velim: da Preobraženost Jezika je dragi kamen, koji sjaji u naručaju puka, da je najveće Bogatstvo naroda, koji ga posëduje: ar samo pre[o]bražeh Jezik domorodski vodi narod cëli k-slavi i k-duhovnoj izveršenosti. I to jest predmet moga kratkog danas govora. Kada okom motrimo svekolike narode, kako jesu u sadašnjem vremena tečaju, vidimo nekoje na verhu izveršenosti dičiti se, i blagotvornih uresah svojih uživati — druge pako kao da dostignu, što su zaostajuć zamudili, neumorno na putu k izveršenosti koracati — jedne pako vidimo, koji u marklošti jesu tamnoj, koji u spored onih i zadnju svetlosti svoje izkru, kano zvëzde pored sunca, izgubili jesu. Ali što je uzrok te razlike ako pitaš? Jeli zato oni u izveršenosti višije stoju, neg drugi, što jim možebit Stvoritelj ali narava veče duha sile udilio jest, neg' drugim? Ali zato možebiti što oni duha svoga sile, u zgodnih okolnostih postavljeni, lasnie upotrebivati i izodvijati mogli su, nek' drugi? Ali zadnjič zato oni k izveršenosti popeli se jesu, što jim put taj odpert biaše, drugim pako zapirase? — Ali dragi moji prijatelji kad pregledamo, kako svaki narod, i koj naj izveršenii sada jest, u tmini neznanja i barbarstva bludio jest, i kako iz nje odružujuč se svetlost izašao i izveršenost dokučio jest"zaisto vidimo, da je jedan isti put iz tmine u svetlost, da kako lasno Nemci, Francezi, i t. d. onaj stupanj izveršenosti dokučili jesu, na kojem stoje, tako lasnim načinom, i mi to izto blago, ako kao vrëdno, za njim hlepimo, pri izposliti, i sotvoriti nam možemo, što velim tako lasnim, dapače sto krat lasniem, put nam bo oni pokazali, i izravnali, jesu, put po kojem oni umornim korakom stupali jesu. Zato, što narodi nekoji nisko stoje uzrok drugi nije, več što voliju u tmini bluditi, nek na put stupiti, koji njih u svetio bi doveo. — Put ovaj, draga Bratjo, koji cëli narod iz tmine neznanja u svetlost i predobIjenje najvećeg' narodnosti blaga, najmre preobraženosti duhovne, vodi—jest izobražen jezik [Precrtano »duhovni«.] domorodski. Jezik domorodski izobražen sam učiniti može, da znanost i duhovna izveršenost med cëlim narodom razširavase; da se sile duhovne cëloga naroda u jednu kakoti dušu sjedine, i tako 226
